Izvor: Politika, 25.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rana godina rana – dobro ponela
Posle odlične žetve pšenice svi su odahnuli jer više nema straha od novih poskupljenja hrane. – Rast poljoprivredne proizvodnje oko deset odsto, procenjuju u Privrednoj komori Srbije
Poljoprivredni poslenici imaće ove godine čime da se pohvale. Već sada, krajem avgusta, sasvim je sigurno da je ova rana godina, jer su gotovo svi plodovi stigli bar deset dana pre uobičajenih rokova, berićetna i da će biti dovoljno hrane za domaće potrebe. I ne samo to. Biće još jedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u nizu u kome je moguć i izvozni rekord.
Posle odlične žetve pšenice čiji se rod, prema još nezvaničnim podacima, meri na oko 2,1 milion tona, svi su odahnuli. Prošle godine hrana ne samo kod nas, već i u svetu znatno je poskupela, a posle najmanje setve hlebnog žita u poslednjih 90 godina sa zebnjom, pa i strahom, čekani su rezultati ove poljoprivredne sezone i možda neka nova poskupljenja.
Sekretar odbora za agrar u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran procenjuje da bi rast fizičkog obima proizvodnje mogao biti i čitavih deset odsto, što će nesumnjivo uticati i na rast bruto domaćeg proizvoda. Ovakve ocene, ipak, ostaju u senci realnih pokazatelja. Stvarni rast poljoprivredne proizvodnje je, nažalost, mnogo manji, ukazuje naš sagovornik, i može iznositi tek nekoliko procenata. Polazna, lanjska, osnova bila je niska, jer je prošle godine poljoprivredna proizvodnja bila manja čak 8,1 odsto, pa se zato pre može govoriti o prosečno rodnoj godini. Ono što je postignuto više je rezultat spleta klimatskih okolnosti, a mnogo manje agrotehničkih ulaganja. Dugoročnije posmatrano, pre se može reći da naša poljoprivreda stagnira jer je za poslednjih osam godina samo u dva slučaja proizvodnja bila u plusu.
– Najveći uticaj na rast fizičkog obima proizvodnje imaće, pre svega, solidna proizvodnja kukuruza. Prema sadašnjem stanju useva, a to znači posle kiša koje su pale krajem jula i početkom avgusta, realno je očekivati da će se sa 1,25 miliona hektara, uz prosečni prinos od pet tona, u ambare smestiti najmanje 6,5 miliona tona kukuruza, možda i svih sedam miliona tona. Najmanje dva miliona tona te žitarice preteći će za izvoz, a da li će ga biti pokazaće vreme i tržište, jer mu je cena u padu – kaže Prostran, dodajući da bi zbog pojevtinjenja žitarica poljoprivrednici njihovu manju vrednost mogli da valorizuju tovom stoke. Međutim, ukoliko se sada krene sa tovom, jevtinije meso se može očekivati tek krajem godine.
Sekretar odbora za agrar smatra da posle pojevtinjenja hlebnog žita ima prostora da i pekari bar malo smanje cene svojih proizvoda. Podsećanja radi, oni se na prozivke brane argumentacijom da su energenti poskupeli.
Ove godine se očekuje dobra proizvodnja uljarica, ali i šećerne repe. Žetva suncokreta je već počela, a sa nepunih 200.000 hektara očekuje se rod od oko 400.000 tona. Lane je rod bio nepunih 300.000 tona, tako da će ove godine sem naših bilansnih potreba preostati mnogo veće količine za izvoz, najmanje 50.000, pa i do 70.000 tona ulja. To znači da se više deviza može očekivati i po ovom osnovu, jer je ulje od prošle godine zadržalo visoku cenu i na svetskom tržištu. Očekuje se i dobar rod soje sa zasejanih 130.000–150.000 hektara. Prinosi obe uljarice su na nivou proseka od 2,2 do 2,5 tona.
Setva šećerne repe ovog proleća je podbacila, pa se vađenje slatkog korena očekuje sa oko 50.000 hektara. Procene su da će rod biti oko 2,2–2,3 miliona tona repe, što je dovoljno za proizvodnju 300.000 tona šećera. Naše potrebe su ukupno 400.000 tona, računato i izvoz od 180.000 tona za EU. Nema, međutim, razloga za bojazan da nećemo ispuniti pomenutu kvotu niti da šećera neće biti dovoljno za nas, jer nas spasava lanjska proizvodnja od gotovo 430.000 tona i – zalihe.
Ova godina je za voće i povrće, u celini, bila izuzetno rodna, što je vrlo važno jer se izvozom baš tih proizvoda ostvaruje najveći devizni priliv. Rano voće, malina pre svega, rodilo je sasvim solidno i, što je još važnije, naše „crveno zlato” imalo je vrlo visoku otkupnu cenu, od 120 dinara po kilogramu do nezabeleženih 200 dinara. Druga strana medalje jeste da su, za razliku od prošle godine, podbacile otkupne cene kupine.
I takozvano jesenje voće – šljiva, jabuka – nagoveštava vrlo dobar rod, a ova sezona posebno je, zbog manje padavina, povoljna za grožđe.
J. Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Pšenicu sejati na većim površinama
Loznica - Upravnik Odeljenja za strna žita Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Srbislav Denčić izrazio je uverenje da će ove jeseni biti zasejane veće površine pod pšenicom nego prethodne, kada je zasejano 462.000 hektara. „Poznato je da u optimalnom odnosu jednu trećinu obradivih površina treba da zauzmu strna žita, kako ne bi došlo do narušavanja strukture zemljišta, odnosno narušavanja sistema zemljoradnje. To proizvođači znaju i verujem da oni neće dopustiti totalnu degradaciju zemljišta", izjavio je Denčić za najnoviji broj „Lozničkih novosti".
On je naveo da su površine pod pšenicom ispod 500.000 hektara krajnje rizične, jer se ne mogu očekivati povoljni klimatski uslovi, koji su vladali u ovoj godini.
Prema njegovoj proceni, površine između 600.000 i 650.000 hektara pod pšenicom garantuju da se i sa prosečnim prinosima može obezbediti dovoljno hlebnog zrna za ishranu stanovništva, a u slučaju većih prinosa može se računati i na izvoz.
Usled povoljnih vremenskih prilika, ovogodišnji rod pšenice u Srbiji od 2,150.000 tona nadmašio je sva očekivanja, jer je ostvaren rekordni prinos od 4,3 tone po hektaru.
Beta
[objavljeno: 26/08/2008]
