Izvor: Blic, 19.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad na crno, spas za kućni budžet
Rad na crno, spas za kućni budžet
BEOGRAD - Svaki četvrti radno sposoban stanovnik Srbije radi na crno, pokazuju brojna istraživanja. Zbog toga strada državna kasa jer ostaje bez dobrog dela prihoda, a na gubitku su i radnici kojima se ne uplaćuju doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Dobitak dele poslodavci koji, istina, obezbeđuju hleb za hiljade porodica, ali usput zarađuju nekoliko puta više od onih koji legalno posluju.
Na spisku nezaposlenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Republičkom zavodu za tržište rada nalazi se više od 800.000 imena, dok radnu knjižicu ima nešto manje od dva miliona građana. Od tog broja više od 600.000 je tehnološki višak, objašnjava za 'Blic' Dragan Đurić, načelnik u Odeljenju za istraživanja i analize. On dodaje je u sivu ekonomiju uključeno od 600.000 do 800.000 ljudi.
- Prema istraživanju koje su uradili stručnjaci Zavoda i Ekonomskog instituta, u prošloj godini je od 620.000 radnika koji su radili na crno nešto više od 270.000 bilo nezaposleno, dok je 340.000 imalo stalni posao. Za ovu godinu se procenjuje da približno 20 odsto zaposlenih, tj. oko 160.000 radnika, dopunska primanja ostvaruje u sivoj ekonomiji, što znači da se jedan manji deo nelegalnih poslova prebacio u legalne kanale - ističe Đurić.
Milenko Smiljanić, predsednik Saveza sindikata Srbije, za 'Blic' ocenjuje da se obim sive ekonomije ne smanjuje, već da samo poprima neke druge oblike. Tako je, na primer, sve više radnika angažovano preko omladinskih zadruga i oni godinama primaju zarade koje im omogućavaju da prežive ali ka starosti idu bez nade da će ostvariti prava na penziju.
Svojevrstan vid rada na crno su, prema njegovim rečima, i lon poslovi. Naime, u našim fabrikama se rade doradni poslovi za inostranog partnera, a radnici za to dobijaju nadoknade koje su daleko od stvarne cene njihovog rada.
Trenutno je, kako naglašava Smiljanić, jedna četvrtina od tri miliona radno sposobnih građana na evidenciji nezaposlenih, a toliko ih je i na plaćenim odsustvima. Takođe, 25 odsto je poluuposleno, odnosno svakodnevno odlaze na posao ali nemaju šta da rade, dok preostala četvrtina zaista radi i stvara dohodak.
Izmene zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, kako najavljuje Đukić, nateraće nezaposlene koji rade na crno da se opredele jer neće moći da primaju nikakve nadoknade i budu zdravstveno osigurani ukoliko odbiju legalni posao koji im bude ponuđen. M.V. Zna se ko prima na crno
- Nije nikakva tajna ko zapošljava radnike na crno i inspekcije lako mogu to da utvrde, ali je pitanje šta je gore: da se ti poslodavci kazne sa nekoliko hiljada dinara i da otpuste neprijvljene radnike, ili da oni i dalje nastave da rade jer nemaju druge mogućnosti da zarade za osnovne životne potrebe? - pita se Smiljanić.
