Izvor: Politika, 14.Maj.2015, 08:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Računi za skuplju struju tek od avgusta

Cena struje biće uslov da Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) krajem juna odobri prvu reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa Fondom, saznaje „Politika”, ali kako sada stvari stoje novi računi za struju neće do potrošača stići pre avgusta.

Zasad je nepoznato koliko će to povećanje iznositi, ali je sigurno da će biti manje od prvobitno dogovorenih 15 odsto. Zvaničnici ove međunarodne finansijske institucije očekuju da početkom juna vide plan finansijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << restrukturiranja Elektroprivrede Srbije u kome će jedan od elemenata biti poskupljenje struje.

Po Zakonu o zaštiti potrošača, od dana objave poskupljenja treba da prođe najmanje mesec dana. Što znači da struja neće moći da poskupi pre početka jula, a potrošači pre avgusta neće dobiti na naplatu veće račune za električnu energiju.

Pregovaračke pozicije su čini se i dalje udaljene oko tog pitanja. Jer, taktika premijera Aleksandra Vučića je da veže povećanje plata i penzija sa rastom cena struje.

– Nije to pitanje da mi ne znamo da je niska cena struje, niti pitanje naše želje da sačuvamo našu elektroprivredu, ali je pitanje šta naši ljudi pre povećanja plata i penzija mogu da podnesu. To je bila naša rasprava i naš razgovor i ništa više – rekao je Vučić, a prenosi Tanjug.

Problem je, međutim, što o povećanju plata i penzija za pregovaračkim stolom nije bilo reči, što znači da razgovori na tu temu mogu da se otvore tek u avgustu. Tako će se praktično vremenski približiti datumi kada će početi razgovori o eventualnom povećanju plata i penzija i dan kada će grđani dobiti veće račune.

Izjava prvog čoveka EPS-a Obradovića, da nema potrebe da struja poskupi, zapravo je trebalo da pokaže bezuspešan napor srpskih pregovarača s MMF-om i da ih ubede da električna energija ne treba da poskupi. Srpski rečeno, građani su trebali da steknu utisak da je vlada sve učili da im zaštiti skromne budžete, ali da MMF to nije dozvolio, već je insistirao na većoj ceni kilovat-sata, objašnjava naš izvor.

A. T. – J. P.-S.

--------------------------------------------------------------------

Uskladiti cenu struje sa troškovima

Reforma preduzeća u državnom vlasništvu ostaje najveći izazov, kaže Frejk Janmat, šef sektora za evropske integracije

Savet za ekonomska i monetarna pitanja Evropske unije (EU) i ministar finansija Dušan Vujović usvojili su juče sedam preporuka za povećanje konkurentnosti i dugoročni rasta Srbije. One, između ostalog, uključuju jačanje poslovne klime, stimulisanje investicija, unapređenje državne uprave, završetak restrukturiranja i privatizaciju državnih preduzeća. Prema rečima Frejka Janmata, šefa sektora za evropske integracije pri EU, ministri finansija država članica pozdravili su nedavni napredak Srbije u pogledu reformi tržišta rada i penzionog sistema, mere kojima je olakšano izdavanje građevinskih dozvola, kao i napredak na planu završetka procesa restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća.

– Reforma preduzeća u državnom vlasništvu ostaje kao jedan od najvećih izazova za Srbiju. Cenimo napore vlade da napravi program finansijskog restrukturiranja EPS-a. U izveštaju o napretku EU u poslednje dve godine isticali smo kako cena struje mora da se uskladi sa troškovima koje ima to preduzeće – kazao je Janmat i dodao da pri tom treba imati u vidu da su i investicije neophodne za razvoj ove kompanije u budućnosti.

Kako kaže, državni uticaj na ekonomiju je i dalje veoma velik i to je posebno vidljivo kroz probleme koje imaju preduzeća u državnom vlasništvu. Zbog loših bilanasa te kompanije ne mogu samostalno da se zaduže na tržištu, pa to čine uz garanciju države, a krediti na kraju padaju na teret poreskih obveznika, jer državne firme uglavnom nisu u stanju da ih vraćaju. Sporazumom sa MMF-om državne garancije stavljene su pod kontrolu.

U prolećnom izveštaju o ekonomskim perspektivama Evropska komisija predviđa da će Srbija i dalje biti u blagoj recesiji (minus 0,1 odsto). U odnosu na jesenju prognozu EK, to je ipak poboljšanje, jer je za našu zemlju tada prognoziran pad privredne aktivnosti od minus 0,5 odsto. To znači da će očekivani bruto domaći proizvod (BDP) biti veći za 150 miliona. EK inače očekuje rast stope nezaposlenosti u ovoj godini sa 18,9 na 19,3 odsto. Prema oceni Frejka Janmata to će biti posledica rešavanja problema u preduzećima u državnom vlasništvu. Neka od njih će možda biti zatvorena, a neki radnici ostaće i bez posla.

On ipak veruje da će mere koje srpska vlada primenjuje imati pozitivan efekat na rast privrede. Jer, bez obzira na to što mere fiskalne konsolidacije, koje uključuju smanjenje plata i penzije, za koje EU smatra da je bilo neophodno, imaju negativan efekat na tražnju, to će na duži rok stabilizovati makroekonomsku klimu.

– Zatezanjem fiskalne politike stvorili su se uslovi za relaksaciju monetarne, što smo imali prilike da vidimo pre dva dana kada je NBS smanjila kamatnu stopu. To znači da će krediti biti jeftiniji. Što je, opet, podsticaj rastu – kaže Jamnat i dodaje da visok nivo nenaplativih kredita ostaje jedan od rizika za stabilnost finansijskog sektora. Dobro je što je taj problem počeo da se rešava, jer se očekuje da strategija o nenaplativim kreditima bude gotova u junu.

Kada je o budžetu reč, Janmat smatra da ukoliko minus u državnoj kasi bude niži od planiranog ta sredstva treba iskoristiti za vraćanje kredita, jer javni dug zemlje i dalje raste.

A. Telesković

Nastavak na Politika...