Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Nov.2010, 05:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pšenica na pola miliona hektara

BEOGRAD -

Povoljne vremenske prilike u novembru omogućile su poljoprivrednicima da iskoriste "produženi" optimalni rok za setvu pšenice, pa je sigurno da će setva hlebnog žita ove jeseni u Srbiji biti obavljena na više od 500 hiljada hektara, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran.

Mada zvaničnih statističkih podataka još nema, prema izveštajima sa terena, pšenica je zasejana na više od 470.000 hektara, kazao je Prostran, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dodajući da setva još uvek traje.

"Pšenica je tek 'bačena' u zemlju, pa ćemo o rodu, ukupnoj proizvodnji i bilansima moći da razgovaramo tek u julu, ali je veoma bitno što će 'cifra' od 500.000 hektara biti realizovana, jer ona ipak donosi neku sigurnost, i kada je u pitanju snabdevenost domaćeg tržišta i izvoz", naglasio je Prostran.

"U tu setvu se intenzivno ušlo upravo u periodu novembra. Za prvih 15 dana tog meseca uspeli smo da uradimo veliki posao", rekao je Prostran, dodajući da je ono što je do sada posejano, zbog visoke temperature i dobre vlažnosti zemljišta, "u dosta dobrom stanju".

"Pšenica na površinama koje su zasejane u oktobru "izuzetno lepo izgleda", a pšenica zasejana pre desetak dana takođe je nikla, dodao je on.

Prostran kaže da su poljoprivredni proizvođači iskoristili povoljne vremenske uslove, koji su vladali do srede, 17. novembra, pre svega, da ubrzaju berbu kukuruza i vađenje šećerne repe.

"Ono što ih je posebno stimulisalo (za setvu) je trenutno visoka cena pšenice, kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu", dodao je on.

Govoreći o prognoziranom vremenu za predstojeći period, Prostran je kazao da je najavljeno da će tek krajem ovog meseca biti izvesnog zahlađenja, ali "nema najava težih zima, hladnoća i niskih mrazeva".

"Nadam se, da će to što je posejano biti sasvim dobro pripremljeno za prezimljavanje, a vrlo je bitno da u narednom periodu temperature budu iznad nule, kako bi pšenica mogla da se pripremi za zimu i da joj se razviju 'tri lista", dodao je on.

Prostran kaže da se nada da ćemo prosečan hektarski prinos pšenice moći da već u sledećoj godini 'pomerimo' bliže ka četiri tone, a da je realno da taj prinos u naredne dve-tri godine bude pet tona, što će značiti vraćanje na nivo proizvodnje iz devedesetih godina.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...