Izvor: RTS, 25.Nov.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prve besplatne akcije iz NIS-a
Ukoliko do kraja godine bude potpisan gasno-naftni aranžman sa Rusijom, izvesno je da će NIS biti prvo preduzeće čije će besplatne akcije dobiti građani i zaposleni u prvoj polovini iduće godine. Ne znaju se cene po kojima će pet javnih preduzeća biti prodato.
Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj privatizacija javnih preduzeća nije praktično ni počela.
RTS je istraživao kojim će redosledom ta preduzeća biti privatizovana, a građani dobijati besplatne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << akcije. Za akcije se prijavilo skoro pet miliona građana.
U Ministarstvu ekonomije navode da je izvesno da će u prvoj polovini iduće godine građani dobiti besplatne akcije NIS-a. Još se ne zna kada će dobiti akcije ostalih preduzeća, ali je okvirni redosled poznat - posle NIS-a, biće akcije "Galenike", "Telekoma", Aerodroma i tek na kraju EPS-a.
"Plan je bio da "Telekom Srbije" bude prva firma koja će izaći sa inicijalnom javnom ponudom i na Beogradsku berzu i na Londonsku berzu. Na Beogradskoj berzi kupci akcija bi bili građani Srbije, na Londonskoj berzi plan je da se ponudi institucionalnim investitorima, tako da imamo dobar miks, koji bi pozitivno uticao na poslovanje "Telekoma". Došlo je do određenog pomeranja zbog globalne finansijske krize", kaže državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić.
Zakasneli proces
Dok Ćirić smatra da je privatizacija javnih preduzeća osetljiva i odgovorna odluka, stručnjaci ukazuju na to da je Srbija jedina zemlja u regionu koja zbog nedostaka političke volje taj proces praktično nije ni započela i da je šteta ogromna.
"Drugi veliki problem je što smo u tom zakasnelom procesu zatečeni finansijskom krizom, koja taj proces još više otežava i javna preduzeća ostavlja na milost i nemilost partijskim birokratijama", kaže ekonomista Danilo Šuković.
Da se zakasnilo sa prodajom, najbolje svedoči primer JAT-a, za kojeg nije bilo zaintersovanih kupaca i za sada se na zna sudbina tog preduzeća. Za druga, kako kaže Šuković, kupaca ima, ali se postavlja pitanje cene.
Šuković ističe da treba "izaći što brže sa privatizacijom i da bez obzira na krizu treba tražiti puteve da se ta preduzeća što pre restrukturiraju, da što pre postanu racionalna bez obzira na to da li će ta cena prodaje biti nešto veća ili manja". Smatra da je mnogo je važnije da na dugi rok preduzeća budu uspešna.
Protivljenje opozicije
Opozicija vidi različite stragije privatizacije javih preduzeća. Dragan Todorović iz SRS-a je protiv toga da ova Vlada proda i jedno jedino preduzeće.
"Da je DSS na vlasti, uradio bi sve ono što je predložio da se uradi u Srbiji, da se saniraju i smanje negativni efekti krize na Srbiju, a tek onda bi išao u privatizaciju preduzeća", smatra Rade Obradović.
Da ne treba da računaju na besplatne akcije u vrednosti od hiljadu evra, stručnjaci su još ranije upozorili, jer je prijavljeno milion građana više nego kada je rađena ta računica, a kako kažu, ne znaju se ni cene po kojima će pet javnih preduzeća biti prodato.
