Izvor: Politika, Tanjug, 13.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja sajma – nude 1,8 dobijaju 6,5 miliona evra
Stručnjaci smatraju da država treba da odustane od prodaje, jer je nedopustivo da se za tako male pare ovo preduzeće proda konzorcijumu „Verano–Rimini”
Radomir Živanić, vlasnik „Verana”, nije spreman da sa svojim italijanskim partnerom Sajmom „Rimini” odreši kesu za kupovinu Beogradskog sajma. Za preuzimanje 70 odsto kapitala, konzorcijum ove dve firme ponudio je svega 1,835 miliona evra, saopštila je juče Agencija za privatizaciju, nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvaranja ponuda. Zbog toga je u poslovnim krugovima nezvanično moglo da se čuje kako će država poništiti tender, jer je potencijalni kupac dostavio ponudu koja je daleko ispod prihvatljive, a sve pod izgovorom da nije vreme za prodaju usred ekonomske krize.
„Verano” i „Rimini” su bili jedini ponuđači, što opet govori i o atraktivnosti „robe” koja se prodaje na tržištu, ali je vrednost sajamskog prostora ranije procenjena na 20,5 miliona evra. I ta, čak 10 puta veća cena od one koju je ponudio potencijalni kupac u javnosti se tumačila kao mala. Jer, prosta računica pokazuje da kada bi bezmalo 250.000 kvadrata Beogradskog sajma bilo prodato po minimalnoj tržišnoj vrednosti od 1.000 evra po kvadratu, onda bi vrednost Sajma bila veća od 250 miliona evra. Takođe, novi vlasnik ima mogućnost da izgradi još jednu sajamsku halu veličine 45.000 kvadrata. Na računu Beogradskog sajma, kako saznajemo, trenutno ima četiri miliona evra, a naplativa potraživanja iznose još 2,5 miliona evra.
Doduše, konzorcijum je prihvatio da u narednih pet godina investira obaveznih 35 miliona evra, kao i da ispuni obaveze iz socijalnog programa.Da li će Radomir Živanić, koji već u svom vlasništvu ima 500.000 kvadrata poslovnog prostora, svojoj imperiji uz pomoć Italijana dodati još bezmalo 300.000 kvadrata biće poznato za najviše mesec dana. Do tada će Agencija za privatizaciju, u saradnji sa savetnikom, oceniti ponudu.
U saopštenju potencijalnih kupaca navodi se da cena koju konzorcijum „Riminija” i „Verana” nudi za Beogradski sajam iznosi 36,835 miliona evra. Naime, ponuđači su sabrali 35 miliona evra obaveznih investicija, koje ne ulaze u cenu i 1,835 miliona evra ponuđenih za kupovinu 70 odsto kapitala.
– Našim biznis-planom predviđena je obnova i rast sajamske delatnosti, što će prouzrokovati prihode Beogradu i Srbiji od nekoliko stotina miliona evra godišnje. Takse, porezi, prihodi od poslova sklopljenih na sajmu, troškova budućih izlagača i gostiju, ostali neposredni prihodi samo su deo ukupnih prihoda za Beograd i Srbiju. Tokom gradnje novih sajamskih hala biće uposleni domaći građevinski kapaciteti, koji su jedan od najvažnijih privrednih sektora, a upravo su snažno pogođeni krizom. Otvoriće se na stotine novih radnih mesta tokom gradnje i kada se sajam u potpunosti obnovi, domaća pamet i domaća industrija biće angažovani na kompletnom opremanju sajma – kaže Mark Pulen, portparol konzorcijuma.
Ekonomista Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, ponuđenu cenu opisuje kao smešnu. Kako kaže, pravo je kupca da ponudi cenu koju je spreman da plati, ali je i pravo prodavca, u ovom slučaju države, da proceni da li se prodaja isplati.
– Šteta bi bilo za tako male pare prodati Beogradski sajam. Pitanje je da li će država to prihvatiti. Bilo je takvih slučajeva i ranije da se javljao samo jedan kupac i da se odustajalo od prodaje. Naravno, pod izgovorom da ne može da se ide ispod minimalno prihvatljive cene. Bolje je ne dobiti ta dva miliona i zadržati sadašnje stanje, jer je trenutak za prodaju očigledno loš. Kad je cena loša, prodaja nije logična. Bolje je drugačije organizovati Sajam i očuvati delatnost za neka bolja vremena. Kupac samo koristi situaciju i to im se ne može zameriti. Jer je tržište sada takvo. To nam, nažalost, sugeriše samo jedno – da ćemo sa bilo kojom privatizacijom imati isti problem, jer generalno pada interesovanje za dolazak stranih investitora – ističe Kovačević.
Da je nedopustivo da se Beogradski sajam proda za tako malu sumu smatra i Mahmud Bušatlija, stručnjak za strana ulaganja. U izjavi Tanjugu on ističe da je godišnja zarada tog preduzeća gotovo dva puta veća od navedene sume.
– Država uopšte ne bi trebalo da prodaje Sajam, jer joj je on značajan izvor prihoda. Trenutno nema mnogo izvora sredstava i Sajam bi trebalo da zadrži kao jedan od izvora, a ne da ga prodaje po svaku cenu. Pogotovu ne na tenderu sa samo jednom ponuđačem, što je nedopustivo u razvijenim demokratskim zemljama, jer prava vrednost kapitala može da se proceni samo u konkurenciji više ponuđača – istakao je Bušatlija.
Već osam godina država rasprodaje društvenu akumulaciju i sredstva potroši, umesto da ih ulaže, što je vrlo neodgovorno ponašanje prema budućim generacijama, dodaje. „Sada treba jednom dileru automobila i malom lokalnom italijanskom sajmu prodati jedan daleko ugledniji objekat u poslovnom svetu, što nije dobar posao”, kaže on.
Bušatlija je sugerisao da bi bilo bolje da se Beogradski sajam dokapitalizuje, uz pomoć strateškog partnerstva nekog velikog međunarodnog sajma, kao što su milanski ili frankfurtski.
A. Nikolić
[objavljeno: 14/07/2009]
.jpg)
