Izvor: B92, 17.Nov.2017, 17:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrednici apeluju: Gde je pomoć ratarima?
Privrednici su na forumu "Hrana za Evropu" ocenili da je domaćoj poljoprivredi neophodna mnogo snažnija strateška podrška da bi agrar doprineo razvoju zemlje.
"Moramo da podstaknemo privredu i ojačamo infrastrukturu koja je jako važna i za poljoprivredu – posebno za selo, jer za rast BDP-a od pet odsto godišnje, uz sektore energetike i rudarstva, može da pomogne i poljoprivreda kao značajan resurs", rekao je predsednik kluba "Privrednik" Zoran Drakulić.
On >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je kao katastrofalno ocenio to što se izvoze sirovine u druge zemlje, "koje ih pretvaraju u gotov proizvod i tako zarađuju značajno više". Istakao je da poljoprivrednici moraju da dobiju jeftinu opremu za navodnjavanje s malim kamatama na period od osam do 10 godina, kao i da mora da se reaktiviraju stotine hiljada hektara neobrađenog zemljišta, a potencijal je najmanje 500.000 hektara državnog zemljišta.
Direktor "Perutnine" Miloš Panjković naveo da se proizvođači pilećeg mesa suočavaju sa ozbiljnim problemima u poslovanju, zbog nedekvatne politike države.
"Srbija ima zastarele standarde", rekao je Panjković, navodeći primer aktuelnog monitoringa salmonele po propisima iz 1974. godine.
On je naglasio da bi se podrškom države izvozu živinskog mesa značajno smanjila i siva zona u kojoj je sada oko 40 odsto trgovine pilećeg mesa što, prema njegovim rečima, nije samo finansijski, već i problem "porekla, kvaliteta i kontrole".
Kako je dodao, problem je i to što se u Srbiji godišnje troši 16 kilograma pilećeg mesa po glavi stanovnika, dok je taj prosek u Evropi 24 kilograma, a tržište u Srbiji je sve manje i stalno opada.
Direktor za naučno-istraživački razvoj Ekonomskog instituta Ivan Nikolić naveo je da prehrambena industrija čini 23 odsto domaće prerađivačke industrije, ali je problem što i poljoprivreda i agrobiznis u celini ne doprinose ekonomskom rastu zemlje i nemaju dodatnu vrednost. Nikolić je ukazao i da je zaposlenost u poljoprivredi nesrazmerna produktivnosti.
"Srbija bi, kao evropski rekorder u pogledu zaposlenosti u agraru sa oko 506.000 ljudi, morala da ima realno oko 360.000 zaposlenih u tom sektoru ako želi brže stope rasta od četiri ili 4,5 odsto", rekao je Nikolić na skupu u Vrniku koji organizuje Ekonomski institut.
.jpg)
