Izvor: B92, 11.Sep.2013, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijatelji krivi za loše kredite
Beograd -- Politika kreditiranja "prijateljskih klijenata" u državnim bankama, bez adekvatnog obezbeđenja, rezultirala je rastom problematičnih kredita, piše Dnevnik.
Pad kreditne aktivnosti banaka u Srbiji na nulu i njena stagnacija ima i imaće ozbiljne posledice, jer će kočiti obnovu aktivnosti u privredi, upozorio je saradnik Ekonomskog instituta Boško Živković.
"Državne banke nastojale su da podmire visoku tražnju za kreditima posle smanjenja aktivnosti banaka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u stranom vlasništvu, ali umesto da ublaže negativne efekte krize, one su ih dodatno produbile", rekao je Živković na predstavljanju novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi”.
On je istakao da je politika kreditiranja "prijateljskih klijenata” u državnim bankama, bez adekvatnog obezbeđenja, rezultirala ogromnim rastom problematičnih kredita. Prema Živkovićevim rečima, jačanje uloge državnih banaka u vreme krize teorijski nema negativnu konotaciju jer može doprineti ublažavanju negativnih posledica usled niže aktivnosti ostalih učesnika na tržištu.
Međutim, u slučaju domaćeg bankarskog sektora scenario se odigrao u negativnom smeru jer je politika plasmana sprovođena u zavisnosti od uticaja države na sistem odlučivanja u određenoj banci, naveo je on. Živković je podsetio da je država u vlasničkoj strukturi banaka prisutna kroz tri oblika – kao direktan većinski akcionar, u slučaju tri banke; kao najveći pojedinačni manjinski akcionar u direktnom obliku, ali posredno većinski akcionar, u slučaju dve banke; kao većinski akcionar u sklopu paketa akcija sa međunarodnim finansijskim institucijama, kod dve banke.
Treća grupa banaka jedina je koja normalno funkcioniše, jer su prve dve opterećene lošim kreditima ili imaju ekstremno visoke kamate, pa zato ne mogu raditi ono što državne banke rade u drugim zemljama i što je korisno za nacionalnu privredu, rekao je on. Pored toga, u slučaju da te banke budu ugrožene, biće potrebne masivne intervencije za njihovo saniranje, a za to buyet neće imati kapaciteta, upozorio je Živković. Prema njegovim rečima, država nema ideju, niti strategiju šta da uradi sa tim bankama, i odsustvo strategije moglo bi je koštati dodatnih kapitalnih intervencija.
