Izvor: B92, 02.Mar.2017, 12:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Prihodi u Srbiji bolno su niski"

Beograd -- Prihodi građana Srbije bolno su niski po zapadnoevropskim standardima, a da bi se to promenilo, potreban je rast znatno brži od tri procenta, kaže Džejms Ruf.

Šef Misije MMF-a za Srbiju u autorskom tekstu za novi broj NIN-a navodi da je ekonomski program, koji Srbija sprovodi uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda, premašio sva očekivanja u pogledu privrednog rasta, investicija, zaposlenosti i fiskalnog prilagođavanja i jedan je od najboljih u istoriji programa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Fonda, u kojima su rezultati nadmašili projekcije.

“Uspeh na dugi rok će, međutim, zavisiti od uspešnog okončanja strukturnih reformi”, ističe on i podseća da je od 2000. ovo peti program sa MMF-om.

Srbija je skoro svaki put uspevala da na kratak rok uspostavi makroekonomsku stabilnost, ali ne i da reši osnovne, strukturne slabosti, pa je posle kratkoročnog poboljšanja dolazilo do usporavanja rasta, uz sve veće fiskalne probleme, konstatuje Ruf i poručuje da zbog toga Srbija još ima mnogo toga da uradi.

„Prihodi stanovništva bolno su niski po zapadnoevropskim standardima, a da bi se to promenilo, potrebno je da rast bude znatno brži od tri procenta. Javni dug veći od 70 procenata BDP-a još uvek je visok i osetljiv na promene eksternih uslova ili pad ekonomske aktivnosti. Daleko od toga da je tranzicija završena, a privreda je preopterećena neefikasnim javnim sektorom i premalo se oslanja na produktivni privatni sektor“, navodi Ruf.

Kao primer ističe da su „gubici u mnogim javnim preduzećima toliko veliki da bi državi bilo jeftinije da plaća radnike da ostanu kod kuće nego da nastavi da subvencijama ta preduzeća održava u životu“. Takođe ukazuje da možda i trećina zaposlenih u privatnom sektoru radi u sivoj ekonomiji, da su plate u javnom sektoru u proseku više nego u privatnom, a pružanje javnih usluga je i dalje na niskom nivou.

„Jedini način da prihodi stanovništva u Srbiji rastu na održiv način je da se privatni sektor ojača i proširi, a da se javni sektor smanji. Dobra vest je da vladin program ima za cilj ostvarenje upravo tih ciljeva“, ističe Ruf.

„Za reforme je potrebna trajna politička i makroekonomska stabilnost, a njima će se prirodno protiviti interesne grupe koje profitiraju od održavanja postojećeg stanja. Zemlje koje su bile u stanju da prevaziđu te prepreke beležile su brz rast i brzo hvatale korak sa razvijenijim zemljama. Centralna Evropa i baltičke zemlje su sada na nivou od dve trećine dohotka zapadne Evrope, u poređenju sa oko jednom trećinom u slučaju Srbije“, naveo je on.

Džejms Ruf će naredne sedmice učestvovati na Kopaonik biznis forumu, koji organizuje Savez ekonomista Srbije.

Nastavak na B92...

RTS: Vulin i Ruf o tržištu rada i zapošljavanju