Izvor: B92, 22.Nov.2015, 14:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevare ojade srpske firme za 2,3 mlrd. $
Kroz finansijske malverzacije u preduzećima u Srbiji se godišnje izgubi ogroman novac, najmanje 2,3 milijarde dolara godišnje.
Lažni finansijski izveštaji, nelagalno prisvajanje imovine kompanija i korupcija u njima, na globalnom nivou izvuku godišnje i 3.700 milijardi dolara, što je pet odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. To su podaci ACFE, Asocijacije ovlašćenih istražitelja prevara, pišu Večernje novosti.
U finansijske prevare spada i domišljatost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rukovodilaca u javnom sektoru. Jedan od primera je i kako su budžetski abonenti nadoknadili smanjenje plata. Kako objašnjava Miroslav Milojević, direktor Instituta za ekonomiku i finansije, mnogi su se dosetili da pare izvlače preko dnevnica, troškova za službena putovanja u inostranstvo, prekovremenog rada...
Bankari pamte i prevaru jednog srpskog biznismena kome su odobrili kredit od čak deset miliona evra. Za otplatu je garantovao svojim poznatim prozvodima. Caka je bila što je procenitelj vrednost brenda utvrdio na osnovu knjiga, ali mu je promaklo da je marka proizvoda već odavno u tuđem asortimanu. Klijent je brend sa celom tehnologijom prodao pre toga.
“Mislim da Srbiju prevare koštaju i više od 2,3 milijarde dolara godišnje”, smatra Milojević.
“Druge zemlje imaju razvijeniji civilni sektor koji nadgleda trošenje sredstava, razvijeniji je i kontrolni sistem, pa vlada i veći strah od kazne. Iznos je utvrđen na osnovu procene da je reč o pet odsto BDP. Nekada su istraživanja pokazivala da prevare odnose i sedam odsto domaćeg proizvoda”, objašnjava on.
Istraživanje profesionalnih prevera ACFE pokazuje da što je prevarant na višem položaju, šteta je veća. Službenici u proseku pronevere 75.000 dolara, menadžeri 130.000 dolara, a vlasnici ili direktori čak - pola miliona dolara. Veću štetu trpe manja preduzeća. Ona koja upošljavaju do 100 ljudi u proseku izgube 154.000 dolara, a ona brojnija od 100 radnika - 120.000 dolara.
“Jedan od modaliteta finansijskih prevara je i nenamensko korišćenje kredita”, objašnjava ekonomista Dragovan Milićević.
“Dobijena sredstva se transferišu van zemlje, a korisnik kredita praktično posle izvesnog vremena postaje nesolventan i kreditno nesposoban. Nekoliko velikih kompanija je baš prošle godine imalo taj problem. Drugi način prevare je preko poreza na dodatu vrednost. U cilju oslobanjanja plaćanja poreza osnuju se firme za fakturisanje fiktinih usluga ili proizvoda. Oni se naravno nikada ne realizuju, a kompanija se oslobodi plaćanja PDV na izvršene usluge ili prodate proizvode. Precenjivanje pojednih pozicija bilansa stanja su isto tako jedan od oblika pronevera”, dodaje on.
