Izvor: B92, 10.Nov.2008, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ili penzije ili zamrzavanje plata

Beograd -- Ako predlog o suspenziji vanredne povišice penzija bude odbijen, MMF će insistirati na zamrzavanju zarada u javnom sektoru na svim nivoima.

MMF bi, kako prenose agencije, odobrio da se u narednoj godini penzije i zarade u javnom sektoru usklade s troškovima života. Pregovori Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda biće produženi do četvrtka, rečeno je agenciji Beta u kabinetu premijera Mirka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Cvetkovića.

Delegacija MMF-a je odvojeno razgovarala sa premijerom Cvetkovićem i potpredsednikom Vlade Jovanom Krkobabićem.

Cvetković se u razgovorima saglasio sa sagovornicima da svetska finansijska kriza i restriktivan budžet za narednu godinu nalažu štednju svih budžetskih korisnika i smanjenje javne potrošnje.

U razgovorima sa delegacijom MMF-a, za sada nije precizirano ni kako će se utvrđivati iznos penzija u narednoj godini.

MMF je predložio da se odustane od vanredne povišice penzija od 10 odsto u idućoj godini, ali se Krkobabić, kako je agenciji Beta potvrđeno, nije saglasio sa tim predlogom, navodeći da je uredbu o vanrednom povećanju penzija od 10 odsto Vlada jednoglasno usvojila.

Srbija nema mnogo izbora, upozorio je u emisiji Utisak nedelje potpredsednik Vlade Božidar Đelić, navodeći da je teško ne složiti se s matematikom "ili plate i penzije", odnosno "potrošnja ili investicije za budućnost i gradnja Koridora 10".

"Moramo da budemo svesni da već četiri-pet godina trošimo 20 posto više nego što zarađujemo. To je kao kada porodica zarađuje 400, a troši 500 evra", kaže on.

"Onda, za 100 mora da se zaduži ili proda neko imanje. S tim što postoji bedem devizne rezerve i, samim tim, moramo da smanjimo jaz između onoga što trošimo i onoga što zarađujemo", kaže Đelić.

On dodaje da pregovori u kolaciji, ali i s MMF-om, traju i kaže da se nada da će dogovor biti postignut, odnosno da će se doći do budžeta koji će imati minimalni deficit 1,5 posto BDP.

Đelić je još podsetio da je Vlada donela odluku da se smanje plate članovima i predsednicima upravnih odbora, što je, prema njegovim rečima, samo početak štednje.

Ekonomisti različito o efektima krize

Ekonomisti, s druge strane, različito ocenjuju posledice uticaja svetske finansijske krize na Srbiju. Kori Udovički veruje da će njena dubina u Srbiji zavisiti od recesije u koju uđe Zapad, kao i da kriza sigurno neće mimoići pad izvoza i proizvodnje.

"Neće nas mimoići poskupljenje kredita i ekonomske aktivnosti .Već sada se vide projekcije izvoza, očekivanih zarada od izvoza čelika, bakra, to može da stane", kaže ona.

"Nema dileme da će proizvodnja da pada i da ćemo morati da je spasavamo, a tome će morati da se prilagodi cela privreda", rekla je ona.

Profesorka Dana Popović sa Ekonomskog fakulteta međutim ukazuje da se u Srbiji kriza neće osetiti kao na Zapadu, jer je izvoz mali, a zemlja je i dalje izolovana. "Srpski izvoz je 30 posto BDP, a u drugim zemljama je od 70 do 80 posto, pa čak i 90", kaže ona.

"Sad, kad vi izvozite toliko, a i uvoz nam je mali kad smo zatvoreni, jedina prednost je kad dođe ova kriza što neće da te trese u glavu. Nama ovde više smeta što ne funkcioniše zakon o stečaju, unutrašnja struktura niti su uređeni uslovi za privatizaciju gradskog građevinskog zemljišta", objašnjava Popovićeva.

Dodatne mere štednje

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izjavio je da će, na osnovu preporuke Vlade o smanjenju plata članovima upravnih odbora javnih preduzeća, država pokušati sa uvođenjem takve dicipline i u lokalnim samoupravama.

Ukoiliko predlog ne bude prihvaćen, mi ćemo prisiliti lokalne samouprave koje zapošljavaju, kaže Marković, da pronađu način.

"Mi sada imamo određena sredstva koja dajemo opštinama u cilju racionalizacije i nekih drugih projekata. Nameravamo tim sredstvima da pomognemo dobrovoljni odlazak jednog broja zaposlenih u opštinskim upravama, a, s druge strane, treba imati na umu da će biti prirodnog odliva s obzirom na to da ljudi idu u penziju", kazao je Marković.

On je dodao da bi realan broj predstavnika u opštinskim upravama trebalo da bude na nivou od jedan do 1,5 promila u odnosu na broj stanovnika opštine.

"Ukoiliko to ne bude moglo na taj način, mi ćemo prisiliti lokalne samouprave da one pronađu način, jer su one zapošljavale te ljude. Do toga je dovela neodgovorna lokalna politika i mi ćemo to morati da rešimo na ovaj način", rekao je Marković.

Nastavak na B92...

Capital.ba: Srbija treba odabrati između potrošnje i investicija

Radio Televizija Vojvodine: Vlada i MMF nastavljaju razgovore

EMportal: Pregovori sa MMF-om produženi do četvrtka

Mondo: Ponovo produženi pregovori sa MMF-om

Press: VLADA BRANI PENZIJE!