Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Jun.2015, 10:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregovaračko poglavlje 15: 20-20-20

Jedna od udarnih vesti ove sedmice jeste poskupljenje struje za 12 odsto. Danima su trajale spekulacije da li će Vlada poslušati naredbu MMF i podići cenu robe koja je svim ovdašnjim režimima vazda bila jedan od glavnih "čuvara socijalnog mira".

Konačno, baš kao što se moglo i očekivati, nadležni su pognuli glavu i građanima obećali da će od 1. avgusta živeti za još mrvičak gore nego do sada.

Reakcije su bile krajnje predvidive, jer je u sveopštoj bedi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jako teško prihvatiti činjenicu da se nešto jednostavno mora - makar, što bi narod rekao, "cedili vodu iz kamena".

Ništa tu ne pomaže saznanje da je struja u Srbiji trenutno najjeftinija u Evropi, ali da će takva ostati i posle poskupljenja: prema rečima ministra Antića i tada će biti čak pedeset posto jeftinija nego u Crnoj Gori ili Hrvatskoj.

Žalosno je ipak što Srbija o struji i ostalim energentima razmišlja i brine samo u tzv. "kriznim situacijama": kada joj NATO praktično uništio sistem elektrosnabdevanja, kada propadnu megalomanski planovi o građenju raznoraznih "tokova", kada zbog odnosa između Rusije i Ukrajine ne bude gasa u ovom delu Evrope, kada se TE "Nikola Tesla" nađe usred poplavljenog područja ili, kao sada - kada se najavi poskupljenje.

U međuvremenu, ostatak našeg kontinenta tu brigu brine kontinuirano, već godinama. A ako nam se zvezde konačno tako nameste da i pregovaračka poglavlja konačno budu otvorena, čini se da će Srbija morati da se pridruži tom trendu.

Energetska politika, kojom se bavi poglavlje 15, smatra se jednom od najznačajnijih oblasti delovanja EU. Evropski propisi u ovoj oblasti podrazumevaju pravila i politike u oblasti konkurencije i državne pomoći, tržišta električne energije i gasa, unapređenje izvora obnovljive energije, energetsku efikasnost, upravljanje krizama, obaveze u odnosu na bezbednost naftnih zaliha, nuklearnu energiju, nuklearnu bezbednost i zaštitu od radijacije.

Kao svoj strateški cilj, EU je kreirala tzv. "politiku 20-20-20" u okviru koje se do 2020. teži za poboljšanjem energetske efikasnosti za 20 odsto, većom upotrebom obnovljivih izvora energije za 20 odsto i smanjenjem emisije ugljen-dioksida za najmanje 20 odsto u odnosu na 1990.

Imajući u vidu da je Unija prinuđena da uvozi više od polovine svojih ukupnih energetski potreba, ovakvi ciljevi nimalo ne čude, baš kao što ne čudi ni potreba da se ova oblast konstantno unapređuje.

Međutim, pravo pitanje za nas jeste gde je Srbija u svemu tome? Jednostavan odgovor je: uprkos brojnim propisima i zakonima koji su usvojeni u poslednjih nekolik godina, jasno je da smo odmakli malo dalje od samog početka.

Uz skoro zanemarljiv stepen korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i činjenicu da najveći deo energije u Srbiji i dalje potiče uglavnom od uglja, nafte i prirodnog gasa (koji nisu ni isplativi, ni u skladu s načelima očuvanja prirode, a ni sa evropskom politikom i strateškim ciljevima), jasno je da je put još jako dug.

Ipak, ovo je jedna od onih tema gde cilj opravdava sva sredstva: energetski izvori ove planete izuzetno su ograničeni, a svojoj deci ipak moramo nešto da ostavimo, makar nas mnogo bolelo i još više koštalo.

Na bol i koštanje smo, uostalom, već i ovako naviknuti.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...