Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Apr.2015, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzeća ne znaju dovoljno o konkurenciji
Preduzeća u Srbiji ne znaju dovoljno o važnosti zaštite konkurencije, a najveći problem je u javnim preduzećima, ocenjeno je danas na skupu povodom obeležavanja Dana konkurencije.
"Javni sektor još očigledno nema razumevanja šta znači konkurencija i to je normalno jer promocija konkurencije nije baš bila u proteklom periodu aktivna, ali se nadam da ćemo u narednom periodu biti mnogo uspešniji u tome", kazao je novinarima u Palati Srbija predsednik Komisije za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << konkurencije Miloje Obradović.
On je dodao da veliki značaj konkurenciji daju strane kompanije u Srbiji, koje edukuju svoje zaposlene, za razliku od srpskih kompanija koje nedovoljno rade na konkurenciji.
"Nama cilj za sada nije kažnjavanje, jer kažnjavanjem možete uništiti jednu firmu, bilo da je to javno preduzeće ili privatno, već nam je cilj da oni shvate ulogu i značaj konkurencije", dodao je Obradović.
Na konferenciji povodom obeležavanja Dana konkurencije i devet godina rada KZK, rečeno je da je konkurencija takmičenje u kome najvredniji i najinovativniji prednjače i određuju smer i tempo razvoja društva, te je i ekonomski napredak neodvojivo povezan sa konkurencijom.
Ministar privrede Željko Sertić kazao je na skupu da se politika konkurencije danas pojavljuje kao pokušaj države da ispravi grešku, koju su prethodne vlade ranijom aktivnošću napravile, stvarajući monopole i povlašćene firme.
"Ekonomska kriza, koja nas sve pogađa, ne sme i ne može biti izgovor za nepoštovanje Zakona i kritiku rada Komisije, isključivo zbog odluka o merama", rekao je Sertić.
Po njegovim rečima, politika konkurencije u Evropi oslanja se na zabranu dogovora o cenama, kontrolu spajanja firmi, ograničavanje dominantnog položaja i državnu pomoć.
Sertić je dodao da politika konkurencije koristi građanima, jer obara cene, poboljšava kvalitet roba i usluga i povećava slobodu izbora, a konkurentski pritisak, podstiče učesnike na tržištu da deo svojih resursa ulažu u inovacije i nove tehnologije, kako bi potrošačima mogli da ponude nove, bolje i raznovrsnije proizvode.
Posle 2000. godine Srbija je, usled približavanja EU, donela dva zakona o zaštiti konkurencije i osnovala Komisiju za zaštitu konkurencije.
Po Sertićevim rečima, prvi zakon iz 2005. bio je vrlo loš, dok drugi iz 2009. nije savršen, ali je solidan.
"Komisija za zaštitu konkurencije jedva da je radila u prvim godinama posle osnivanja, dok danas pokrene preko sto slučajeva godišnje, od kojih se najmanje dve trećine relativno brzo i okonča. To su koraci koji bude optimizam da bi kroz deceniju ili nešto više, stanje u ovoj oblasti u Srbiji moglo biti sasvim dobro uređeno", rekao je Sertić.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majakl Davenport dodao je da treba podići svest u Srbiji o značaju konkurencije, kako poslovne zajednice, tako i državne administracije.
Davenport je ocenio da je Srbija "daleko odmakla u ovom poslu" i podsetio da je u pregovorima za pristupanje EU završen skrining za sva poglavlja, kao i za poglavlje 8, koje se odnosi na konkurenciju, ocenjujući taj deo pregovora vrlo uspešnim.
"Veoma je važno da postoji institucija u Srbiji koja je potpuno nezavisna i koja nadgleda sprovođenje zakona", rekao je Davenport i dodao da će EU i dalje podržavati nezavisnost komisije, što podrazumeva da će se članovi birati na osnovu profesionalnih dostignuća.
Konferencija je realizovana uz podršku projekta "Jačanje institucionalnih kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije u Srbiji", koji finansira Evropska komisija.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
