Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Feb.2018, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred vladom najteži zadatak - javna preduzeća
Posle fiskalne konsolidacije, koja je stabilizovala makroekonomsko stanje, ključno je povećanje nivoa javnih investicija, ukazuje predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović.
Srbiji je, kaže, potreban značajniji rast BDP od preko 4,5 procenata, jer su investicije i rast međusobno povezani, ocenjuje Vlahović uoči 25. Kopaonik biznis foruma, a odgovarajući na glavno pitanje ovogodišnjeg Foruma "Šta posle fiskalne konsolidacije: Kako fiskalnu stabilnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << merama ekonomske politike pretvoriti u održiv rast i razvoj?".
Pred vladom je stoga, smatra predsednik SES-a, najteži zadatak - restrukuriranje i delimična privatizacija javnih preduzeća i rad na efikasnosti državne administracije.
"Fiskalna konsolidacija je stabilizovala makroekonomsko stanje u Srbiji i zaista su učinjeni ogromni rezultati u protekle tri godine", ističe Vlahović i podseća da je 2014. godine budžetski deficit bio više od šest procenata BDP-a i da je imao rast "sa pikom" koji je te godine iznosio 72 odsto BDP-a.
"Pretila je kriza likvidnosti za čitavu zemlju", ističe Vlahović.
Upravo je, kaže, konsolidacija zasnovana na štednji dala rezultate, a to je prema njegovoj oceni, potvrđeno u 2017. godini, kako kaže, činjenicom da je prvi put posle deset godina ostvaren budžetski suficit i da je javni dug smanjen za više od 10 procentnih poena u odnosu na kraj 2016. godine.
"Ali, s druge strane, podbacilo se kada je u pitanju planirani rast. Rast je planiran na nivou od tri procenta, a ostvaren je manji od 1,9 odsto u 2017. godini", podseća Vlahović.
Objašnjava da su uzroci manjeg rasta, delimično, kako se to inače objašnjava, loši meterorološki uslovi, hladna zima, i suša, koja je pre svega pogodila poljoprivrednu proizvodnju.
"Radi se i o postojanju fundamentalnih slabosti u privredi u celini, a to znači da je najteži posao tek pred nama. Posao koji će na kraju imati uticaj, ukoliko se uspešno završi, na povećanje ukupnih investicija", smatra predsednik SES-a.
Kada je reč o stranim investicijama, mišljenja je da treba biti zadovoljan sa 2,4 milijarde evra, koliko su iznosile u protekloj godini.
"Ali, kapitalne, državne investicije su na niskom nivou i dalje značajno niže od onoga što je planirano. I dalje postoji fiskalni prostor ili, prevedeno, para ima, ali nema sposobnosti da se taj planirani novac za kapitalne investicije utroši", napominje Vlahović.
Na pitanje šta je potrebno da se zbog toga uradi, kaže da treba raditi na podizanju institucionalnih kapaciteta države.
"Mora se završiti restrukturiranje i delimična privatizacija javnih preduzeća da bi se ona osposobila za novi investicioni ciklus. Ovakva kakva su danas, ne mogu da realizuju ni zamenske investicije. To je jedan ogromni deo privrede. Vlasnički posmatrano, sa aspekta imovine, čini više od 30 procenata", navodi Vlahović.
Takođe, smatra, potrebno je u kontinuitetu raditi na poboljšanju opštih uslova poslovanja, na unapređenju zaštite svojine i unapređenju ugovora koji će obezbediti jednakost svih učesnika u privrednoj utakmici.
"To je put kako izvršiti konverziju dobrih fiskalnih rezultata u održivi rast", poručuje Vlahović.
Podseća da već drugu godinu zaredom investicije u Srbiji rastu po stopi od šest procenata, ali...
"Investicije iz godinu u godinu moraju da rastu po stopi od 10 procenata da bismo postigli prosečan nivo investicija koji postoji u Centralnoj i Istočnoj Evropi od 23 procenata BDP-a", napominje Vlahović i kaže da sa eventualnih 23 odsto investicija možemo očekivati stope rasta od 4,5 procenata.
Upozorava da će nam biti potrebne još najmanje dve decenije da bi uhvatili korak sa razvijenim zemljama ako godišnja stopa rasta u Srbiji bude 3,5 odsto, biće potrebno još najmanje dve decenije.
Objašnjava da u ekonomiji postoji "pravilo 72", koje pokazuje koliko je vremena potrebno da se duplira BDP neke države.
"Ako investicije rastu 7,2 godišnje, za deset godina ćete udvostručiti BDP. I to nije nemoguće. Imamo primer Kine i Indije. Ako rastete po stopi od 3,5 trebaće vam 20 godina da udvostručite BDP. Prošle godine smo otišli u suprotnom smeru, jer nam je rast bio 1,9 procenata, a rast Evrozone je bio 2,4 odsto", objašnjava Vlahović.
Računica, ističe Vlahović, pokazuje da je Srbiji potrebno oko 10 milijardi evra investicija godišnje kako bi se našla "rame uz rame" sa razvijenim zemljama Centralne i Istočne Evrope.
To se može postići, smatra, podsticanjem "unutrašnjih kapaciteta" države.
"Osposobljavanjem EPS-a da može da investira u nove hidroenergetske kapacitete i druge ekološke vidove proizvodnje energije, možemo dobiti ogroman prostor za povećanje investicija", smatra on i dodaje da je isto tako i sa petrohemijskim kompleksom i sa RTB Bor.
Ako se država bude oslonila samo na strane direktne investicije, Vlahović smatra da se neće postići značajnije stope rasta, jer je, napominje, teško očekivati da strane investicije budu više od šest procenata BDP-a.
"Siguran sam da će u ovoj godini planirani rast biti ostvaren, možda čak i više od toga, ali pod uticajem jednokratnih razloga. Za očekivati je da ćemo imati prosečnu meteorološku godinu i objektivno je očekivati da će rast poljoprivrede u ovoj godini biti sedam, osam ili čak i 10 procenata. A rast poljoprivrede i veća proizvodnja električne energije će doneti polovinu ukupno projektovanog rasta", smatra Vlahović.
Međutim, Vlahović se pita, šta će država učiniti ukoliko 2019. bude sušna ili ako zima 2019. bude oštra i jaka kao što je bila 2017. godine i ocenjuje da će u tom slučaju rast ići u suprotnom smeru.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
