Izvor: S media, 10.Nov.2009, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postoje uslovi za novu svetsku krizu hrane
Siromašnim zemljama, koje su prošle godine bile na udaru rekordnih cena prehrambenih proizvoda, potrebna je medjunarodna pomoć da povećaju poljoprivrednu proizvodnju, s obzirom na to da još postoje gotovo svi uslovi za novu krizu na tržištu hrane, upozorio je prvi čovek Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
U intervjuu uoči globalnog samita o prehrambenoj sigurnosti, koji treba da se održi naredne nedelje u Rimu, generalni direktor FAO Žak Diuf je istakao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da je potrebna dodatna pomoć da bi se smanjio rastući broj gladnih u svetu, koji je ove godine po prvi put premašio jednu milijardu, prenosi Rojters.
"Na najvišem političkom nivou postoji nedostatak prioriteta u borbi protiv gladi i siromaštva, ne samo u zemljama u razvoju nego i u razvijenim zemljama" naglasio je Diuf.
Osim cena nafte, gotovo svi drugi ključni faktori koji su u 2007. i 2008. doveli do krize na tržištu hrane i dalje su na snazi - i šokovi zbog promena klima, na primer sadašnje suše u Africi, i znatan rast stanovništva u zemljama u razvoju i korišćenje biogoriva proizvedenog od useva koji se tradicionalno koriste u ishrani ljudi.
Cene nekih osnovnih prehrambenih produkata, kao što su žitarice, su se tokom 2007. i 2008. udvostručile u mnogim delovima sveta, podstičući proteste i pobune.
Na takvu situaciju bogate zemlje odgovorile su povećanjem poljoprivredne proizvodnje za 13 odsto, ali su zemlje u razvoju uspele da ostvare rast produkcije na ovom sektoru od svega 2,7 odsto. Šta više, ako se izuzmu Kina, Indija i Brazil, poljoprivredna proizvodnja je u proseku u ostalim zemljama u razvoju povećana za svega 0,7 odsto.
Diuf zato konstatuje da nije čudo što su u mnogim od tih zemalja cene hrane jedva nešto snižene u odnosu na prošlogodišnje najviše vrednosti.
Bogate zemlje trebalo bi da povećaju udeo pomoći namenjene poljoprivredama država u razvoju sa sadašnjih pet na 17 odsto, da bi ratarima u tim zemljama obezbedili navodnjavanje, djubriva, seme otporno na bolesti, skladišta za njihov rod i putevi koji bi im omogućili da tu robu iznesu na tržište, objašnio je Diuf.
"Sada smo u paradoksalnoj situaciji da u razvijenim zemljama dva do četiri odsto stanovnika proizvode hranu za sve ostale, dok u zemljama u razvoju 60 do 80 odsto stanovnika to nisu u stanju", napominje Diuf.
Na samitu u Rimu, koji će se održati od 16. do 18. novembra, razmatraće se načini da se umanji glad u svetu, ne samo povećavanjem ulaganja nego i unapredjenjem koordinacije izmedju vlada, multilateralnih agencija i nevladinih organizacija.
Od centralne važnosti za ostvarenje ovog plana je reforma Komiteta UN za prehrambenu bezbednost, koji objedinjuje 124 države, tako da ova organizacija svojim nadzorom obezbedi da se data pomoć u novcu zaista usmerava u poljoprivredu.
Diuf je pozdravio "ohrabrujući" napredak ostvaren na julskom samitu u Italiji, kada je Grupa 8 industrijskih država podržala predlog američkog predsednika Baraka Obame da se u roku od tri godine za pomoć poljoprivredi siromašnih zemalja predvide izdvajanja u ukupnoj vrednosti od 20 milijardi dolara.
Diuf je odbio da komentariše neke izveštaje iz diplomatskih izvora da će od navedene sume "svež novac" činiti samo tri milijarde dolara.
