Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Sep.2010, 14:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponuda i potražnja diktiraju cenu akcija NIS-a
BEOGRAD -
Osnovni uzrok pada cena akcija NIS-a na Beogradskoj berzi jeste neravnomeran odnos između ponude i tražnje za hartijama tog preduzeća, izjavio je danas glavni analitičar berze Miroljub Ristić i dodao da je zaključno sa jučerašnjim danom izdato više od milion naloga na strani ponude za prodaju akcija, a samo 8.000 naloga je bilo na strani tražnje.
"Same te cifre objašnjavaju i kretanje cene, koja je pala za oko 6,5 odsto za prvih sedam trgovačkih dana, obim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prometa je na relativno niskom nivou i oni su direktno uzrokovani odnosom ponude i tražnje", objasnio je Ristić.
On je na okruglom stolu na temu "Besplatne akcije kao motor razvoja tržišta hartija od vrednosti" u Privrednoj komori Beograda naglasio da je poslednja tri dana Beogradska berza primala dnevno oko 30.000 naloga za prodaju.
Ristić je naveo da je na srpskom tržištu kapitala uvek postojao ogroman pritisak od strane ponude akcija i to uglavnom od neupućenih prodavaca, a malo interesovanje na strani potraživanja hartija od vrednosti.
Glavni analitičar Berze je istakao da trgovanje bitno karakteriše ponuda za preuzimanje akcija NIS-a koju bi "Gaspromnjeft" trebalo da objavi tokom februara 2011, po ceni od 4,8 evra po akciji i dodao da ne očekuje da će svih 4,8 miliona akcionara to prihvatiti, ali da "ima prostora da se formira neko značajnije trgovanje".
"Sam efekat NIS-a na razvoj tržišta kapitala biće vidljiv tek nakon te ponude za preuzimanje, kada se bude videlo koja je zaista raspoloživa likvidnost NIS-a i prava mera će biti baš u tome koliko će se likvidnost celog tržišta Beogradske berze i likvidnost hartija NIS-a povećati nakon toga", kazao je Ristić.
Član Komisije za hartije od vrednosti Dušan Bajec rekao je da kod izlaska akcija NIS-a na Beogradsku berzu nije bilo velikih očekivanja zato što "Gaspromnjeft" treba da uputi ponudu za preuzimanje i sama ta činjenica jasno govori da će se taj proces završiti tako što će "Gasprom" kupiti veći broj akcija.
"Tek posle ponude za preuzimanje jedan deo ovih akcija koji ne bude prodat, postaće predmet dalje trgovine na finansijskom tržištu i tada će povoljno uticati na domaće tržište kapitala", istakao je Bajec i dodao da su veća očekivanja od akcija koje tek dolaze, a dosta toga zavisiće od tražnje.
Bajec je kazao da se ozbiljno razmišlja o eventualnom "ukrupnjavanju tržišta", koje zagovaraju Srbija i Hrvatska, iz razloga što su sva tržišta u okruženju "mnogo sitna i pravi strani investitori na mala tržišta neće da dođu".
"Ne može niko da dođe na tržište na kojem sa sitnim ulaganjima može da kupi sve što tu ima", objasnio je Bajec i rekao da upravo odatle potiče ideja da velika preduzeća iz cele bivše Jugoslavije preko jednog tržišta, ali korišćenjem postojećih nacionalnih institucija, otvore mogućnost da preduzeća mogu da traže kapital na celoj teritoriji bivše SFRJ, kao i da investitori mogu tu slobodno da ulažu.
Bajec je kazao da se očekuje da novi zakon o tržištu hartija od vrednosti bude donesen što pre, jer bi "doneo pravila igre koja postoje na svetskim finansijskim tržištima".
Direktor Centra za podršku privatizacije Agencije za privatizaciju Boris Majstorović istakao je da je Javno preduzeće "Aerodrom Nikola Tesla" postalo zatvoreno akcionarsko društvo, da je osnovan akcionarski fond i da građani najpre mogu očekivati te akcije, uz podelu akcija "Telekoma", u zavisnosti od odluke Vlade Srbije za dinamiku kojom će se one deliti.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
