Izvor: B92, Tanjug, 11.Avg.2009, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podržavljenje Sajma do kraja godine
Beograd -- Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić kaže da će Beogradski sajam biti podržavljen i da neće biti njegove privatizacije.
Ćirić je naveo da će se, odmah posle zvaničnog proglašenja tendera neuspelim od Tenderske komisije Agencije za privatizaciju, koje se očekuje najkasnije naredne nedelje, pristupiti proceduri podržavljenja koja bi trebalo da traje oko dva meseca.
Reč je o čisto "tehničkoj stvari" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja bi mogla da se dogodi ranije, ali bi najkasnije do kraja ove godine Sajam trebalo da pređe u stoprocentno vlasništvo države, dodao je on.
Na pitanje da li država planira da ulaže u Sajam, bez obzira na to što je reč o profitabilnom preduzeću, Ćirić je odgovorio da podrška u investicijama može biti obavljena na više načina. Jedan od tih načina je i da Sajam kao profitabilno preduzeće uzme kredite, a drugi je da se napravi određeni ugovor sličan onom koji je uradio Bečki sajam koji je u državnom vlasništvu, a na tenderu je izabrao operatera koji će nekoliko godina upravljati sajmom.
"Sasvim sigurno, samo kroz investicije u sajamske delatnosti i prateće sadržaje Sajam može da nastavi da bude profitabilno preduzeće", kazao je Ćirić i dodao da je još rano govoriti o načinima investiranja u Sajam u narednom periodu. On je naveo i da se u podržavljenje firmi ide, pre svega, zbog toga što važeći propisi ne predviđaju postojanje društvene svojine u Srbiji.
Model podržavljenja nekih preduzeća ustalio se u praksi u Srbiji nakon niza neuspelih tendera. Nadležni su, kada je reč o preduzećima koja su od strateškog interesa za državu, odlučili da ih ne treba prodavati u bescenje, već da do daljeg ostanu u državnom vlasništvu. Tek nakon što preduzeća dostignu određeni nivo poslovanja, razmatraće se mogućnost strateškog partnerstva sa nekom domaćom ili stranom kompanijom.
Takav je slučaj sa RTB Borom, a namera je i da javno preduzeće postane Poljoprivredni kombinat Beograd, tekstilni kombinat Raška i drugi. Slična situacija dogodila se i sa konverzijom dugova Srpske fabrike stakla iz Paraćina i Azotare iz Pančeva, gde je Srbijagas postao većinski vlasnik.
Dilema: Prodati sajam ili ga ostaviti u državnom vlasništvu?
Sajam nautike jedna je od manifestacija koja se održava u halam Beogradskog sajama.
Dok neki ekonomisti i stručnjaci smatraju da se podržavljenjem imovina vraća pod partijsko okrilje, drugi su mišljenja da je to jedini način da se, u nepovoljnim ekonomskim uslovima, očuva kapital firmi.
Stručnjak za strana ulaganja Mahmut Bušatlija kazao je ranije da država uopšte ne bi trebalo da prodaje Sajam, jer je izvor prihoda. "Država nema mnogo izvora sredstava i Sajam bi trebalo da zadrži kao jedan od izvora, a ne da ga prodaje po svaku cenu, pogotovu ne na tenderu sa samo jednom ponuđačem, što je nedopustivo u razvijenim demokratskim zemljama, jer prava vrednost kapitala može da se proceni samo u konkurenciji više ponudjača", istakao je on.
Kada je reč o udelu u vlasništvu u sajmovima u Evropi i regionu, situacija je veoma šarolika. Tako, recimo, u Nemačkoj, vlasnici sajmova su gradovi, region i regionalna privredna komora, a takav slučaj je bio i sa italijanskim Riminijem, čija je vlasnička struktura takva da je 19 odsto kapitala sajma u posedu privatnih vlasnika, dok je preostali deo u vlasništvu lokalne zajednice i Privredne komore Rimini.
Sajmovi zemalja u okruženju su različite vlasničke strukture, ali je najčešći model kombinacija privatnog i javnog vlasništva. Bečki sajam je u vlasništvu grada, ali poslove vodi firma "Rid egzibišn".
Minhenski sajam drže gradska i regionalna uprava, slično je i kod poljskog Plovdivskog sajma, s tim da je ovde sa deset odsto prisutan i privatni investitor, sajmovi u Bugarskoj su u privatnoj svojini, dok je Zagrebački sajam javno preduzeće. Jedna od lošijih privatizacija bila je prodaja sajma u Budimpešti, gde se dolaskom privatnog vlasnika smanjio interes javnih institucija za organizovanje sajmova.
