Izvor: S media, 08.Jul.2009, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeo samit G8 u Akvili
Lideri grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G8) počeli su danas u italijanskom gradu Akvili, u prisustvu predsednika Evropske komisije i predstavnika Švedske koja je trenutni presedavajući Evropske unije, seriju razgovora o najaktuelnijim globalnim ekonomskim problemima.
Učesnici trodnevnog samita G8 raspravljaće, sudeći prema najavljenom dnevnom redu, o nizu suštinski važnih ekonomskh problema, uključujući novi opšti pravni okvir za poslovanje finansijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << organizacija, ulaganja u razvoj poljoprivrede u najmanje razvijenim delovima sveta, dogovor o borbi protiv klimatskih promena, kao i o ranije datim obećanjma za prehrambenu pomoć nerazvijenim zemljama.
Lideri članica G8 (SAD, Japan, Nemačka, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Italija i Kanada) verovatno će razgovarati i o predlozima za reformu medjunarodnog valutnog sistema, iako su organizatori samita izjavili da ta tema nije uvrštena u zvaničan dnevni red skupa.
Britanska glasila su u izveštajima posvećenim početku samita "osmorke" ocenila da bi taj skup mogao da dobije prelaznu ocenu ukoliko "ostavi utisak veće važnosti od one koju je imao pre početka".
Američki dnevnik "Los andjeles tajms" smatra da će samit biti pravi test za liderski položaj američkog predsednika Baraka Obame" koji, inače, prvi put učestvuje na takvom skupu.
Dnevnik "Njujork tajms" daje, u današnjem izdanju, veliki prostor odluci kineskog predsednika Hu Djintaoa da napusti samit "osmorke", gde je pozvan da prisustvuje kao gost, usled velikih nemira na severozapadu Kine u kojima je poginulo 156 ljudi.
Hu je na samitu u Akvili trebalo, kako prenosi agencija Sinhua, da na posebnom sastanku sa Obamom razmotri globalnu ekološku sitauciju i izloži kinesko vidjenje o borbi protiv štetnih klimatskh promena.
Uoči početka samita G8 u Italiji zapadna sredstva informisanja, a pogotovu britanska štampa, su jasno upozorila na neispunjena obećanja G8 o povećanju pomoći najsiromašnijim članicama svetske zajednice.
Ovogodišnji skup G8 održava se, inače, u vrlo nepovoljnim ekonomskim okolnostima, jer se svetska privreda sada nalazi, prema oceni stručnjaka Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, u nagoroj krizi od perioda Velike depresije, početkom tridesetih godina prošlog veka. Ta činjenica će svakako bitno uticati na obim i brzinu pomoći koji razvijeni svet može da ukaže najugroženijim državama, ističu italijanski komentatori, a prenosi Rojters.
Neka vodeća glasila u Velikoj Britaniji su neposredno uoči početka samita u Akvili učestalo špekulsala i o navodnim zahtevima uticajnih zapadnih funkcionera da se Italija isključi iz G8, zbog loše obavljenih priprema za ovogodišdnji skup "osmorke", kao i neimanja bilo kakve inicijative u vezi tema o kojima bi učesnici skupa trebalo da raspravljaju.
Na udaru se našao i italijanski premijer Silvio Berluskoni, a londonski "Fajnenšel tajms" mu preporučuje da na tekućem samitu pokaže da je "ozbiljan igrač", ukoliko misli da njegova zemlja i u buduće zadrži mesto u privilegovanom društvu najrazvijenijih država.
Španija, koja ima veći bruto domaći proizvod po jednom stanovniku nego Italija, mogla bi, eventalno, da nasledi Italiju i da postane nova članica G8, tvrdi londonski "Gardijan" u današnjem izdanju, ali je ipak teško poverovati da je takva promena u sastavu G8 i stvarno moguća.
List podseca na probleme sa kojima je suocen Berluskoni zbog optuužbi da je bio u vezama sa mladjim ženama, kao i na reputaciju kontroverznog i nepredvidljivog politicara.
Berluskoniju se, osim toga, u SAD sve više prigovara da ne pokazuje "nikakvo interesovanje" za problem klimatskih promena i pomoć zemljama u razvoju, što su prema oceni sadašnje američke administracije, dva ključna pitanja za G8.
Iza nepoverenja Vašingtona u Italiju i njenog premijera se možda, ipak, kriju i neki drugi bitni razlozi, a pre svega nezadovoljstvo energetskom politikom Berluskonija koji je u maju inicirao potpisivanje dvostranog gasnog sporazuma sa Rusijom, o dupliranju kapaciteta gasovoda "Južni tok", što se zvaničnicima SAD svakako nije dopalo.
Otvoreno dovodjenje u pitanje statusa Italije u G8 pokazuje da ova nekad izuzetno čvrsto povezana grupacija politički najuticajnijih i ekonomski najmoćnijih zapadnih zemalja, koja je na svetskoj sceni još od polovine sedameesetih godina prošlog veka i čiji član je pre 11 godna formalno postala i Rusija, više ne poseduje ni ranije jedinstvo ni privrednu moć.
Britanski premijer Gordon Braun smatra da je, iako postoje jasni znaci oporavka u vidu jačanja poverenja potrošača, rasta na sektorima nekretnina i maloprodaje, prerano za promenu politike.
Braun će od kolega u L'Akvili tražiti da nastave sa planovima za podsticaj svetske privrede, uprkos nagoveštajima da je najgore prošlo. On će takodje istaći potrebu dalje koordinirane medjunarodne akcije.
Braunov plan sa pet tačaka podrazumeva povećanje bankarskih kredita, smanjenje kolebljivosti cena nafte, zauzdavanje trgovinskog protekcionizma, podsticaj privatnih investicija i očuvanje poslova na kojima rade mladi.
Na svetsku ekonomsku i političku scenu su, u medjuvremenu, snažno zakoračile nove sile. Pre svega su to Kina, Indija i Brazil. Stoga i nije čudno što su te zemlje ne samo pozvane da prisustvuju sastancima G8, već predstavljaju i važnu okosnicu grupacije 20 razvijenih i država sa brzim privrednim rastom, čija će se reč u rešavanju aktuelnih planetarnih ekonomskih i svih drugih bitnih problema sve snažnije čuti.
