Izvor: B92, 28.Dec.2009, 10:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pobednika dočekuje ekonomska kriza

Zagreb -- Novi predsednik Hrvatske suočiće se s rekordnom nezaposlenošću, prezaduženom državom i nerešenim korupcijskim aferama.

Stjepan Mesić, odlazeći predsednik Hrvatske

Kad u februaru bude ustoličen za trećeg hrvatskog predsednika, jedan od 12 kandidata zemlju će preuzeti s dijagnozom duboke ekonomske krize. Svi relevantni ekonomski indikatori: BDP, izvoz, nezaposlenost, visina zaduženosti - su u padu ili u najboljem slučaju u stagnaciji. No, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je kriza samo delimično uvezena iz inostranstva, duboki strukturni problemi godinama se guraju pod tepih.

„Žao mi je što kao predsednik nisam uveo Hrvatsku u Europsku uniju i što odlazim u krizno vreme" rekao je Stjepan Mesić odlazeći predsednik Hrvatske.

Mesecima zvanično poricana, kriza je dobila potvrdu objavom da je BDP u prvom tromesečju pao 6,7 odsto – što je bio najveći pad od početka 2000. Iako se pad u idućim kvartalima ublažavao, nakon devet godina relativno stabilnog rasta, bruto domaći proizvod (BDP) u 2009. će, prema prognozama, zabeležiti pad oko 6 odsto.

Zamerke da Hrvatska nema dobar model ekonomskog rasta temeljen na izvozu, što je u svoja dva mandata izvršnoj vlasti često ukazivoa i predsednik Stjepan Mesić, potvrđuju brojke.

Izvoz robe i usluga čini tek 42 procenta BDP-a dok uvoz premašuje polovinu BDP-a (podaci za kraj 2008.).

Loš odnos uvoza i izvoza, odnosno rast temeljen na potrošnji umesto investicijama, godinama poreskim sistemom podstiče upravo država jer PDV na robu koja se uveze od svih nameta najizdašnije puni državnu blagajnu.

Od budžeta, dokumenta koji kroji ekonomsku politiku zemlje, puno se očekivalo ove jeseni, ali nije doneo ni jednu željenu promenu.

Nakon tri kozmetička rebalansa i niza upozorenja stručnjaka predsednica Vlade Jadranka Kosor sa koalicionim partnerima odlučila je da sačuva socijalni mir po svaku cenu. Umesto radikalnih ušteda, budžet predviđa rast prihoda na 112,8 milijardi kuna, što je 1,5 odsto više nego ove godine, kao i rashode u iznosu od 121,4 milijarde kuna, što je 904 milijuna kuna više.

Deo analitičara budžet je ocenio tradicionalno preoptimističnim, a mogu se već čuti najave da će prvi rebalans uslediti pre proleća.

Dok je bruto spoljni dug na kraju avgusta dosegao 40,8 milijardi evra i konstantno raste, u 2010. verovatno će doseći visinu ukupnog BDP-a.

Povećavanje zaduženosti nastavak je izbegavanja nužnih reformi koje moraju rešiti probleme preniske produktivnosti, premalog broja radnika u odnosu na broj penzionera, neodrživ penzijski sistem, manjak proizvodnje, preveliki državni aparat i uopšte preveliku ulogu države u privrednim tokovima.

Iako nema ovlašćenja sa većine predizbornih plakata, novi predsednik itekako može utiacati na smer ekonomske politike u saradnji sa Vladom. Svojim istupima može da homogenizuje političare i javnost o nužnosti bolnih reformi i raščišćavanju korupcije ili da iskoristi politički uticaj i moć za zadržavanje statusa quo.

Nastavak na B92...