Izvor: S media, 26.Sep.2011, 11:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pitanja na koja nauka nema odgovor

Iako ima odgovor na gotovo sve što možemo zamisliti, postoje neke svakodnevne i trivijalne stvari za koje je neverovatno da nauka još uvek nema jasno i nedvosmisleno objašnjenje.

Portal Cracked.com sastavio je listu takvih stvari, a Metro-portal.hr vam prenosi najzanimljivije od njih.

Revolucija: Otkrivena čestica brža od svetlosti! (VIDEO)

1. Zbog čega spavamo?

Koliko nam je poznato, gotovo sva živa bića na >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Zemlji u većoj ili manjoj meri deo vremena provode odmarajući, a jedino što neke životinje razlikuje od ljudi jeste učestalost odmora i različit dnevni ritam. Bilo bi sasvim logično zaključiti kako spavanje služi nekoj svrsi, zar ne?

Moguće, ali naučnici još uvek nemaju pojma što bi to tačno bilo. Sve što su do sada uspeli da nam ponude su pojedinačna objašnjenja i nagađanja, ali ni za jedno se ne može reći da je univerzalno prihvaćeno kao najbolje.

Jedni tvrdi da je to „čišćenje" memorije nakon što smo ceo dan proveli učeći nove informacije. Drugi smatraju kako je to vreme kada mozak reciklira informacije, kako bi ih uspešno spakovao u dugoročnu memoriju. Problem s ovim teorijama jeste u činjenici da mikroorganizmi i neke biljke, koji nemaju ništa slično mozgu, provode deo vremena u stanju vrlo sličnom spavanju.

Slika remek-dela dok spava (VIDEO+FOTO)

2. Koliko ima planeta u Sunčevom sistemu?

U školama su nam decenijama tupili kako Sunčev sistem ima devet planeta, nakon čega su astronomi dugo razmišljali da još neka tela uvrste u popis planeta, a sve se završilo time da su jadnog Plutona, ni krivog ni dužnog, degradirali iz člana kluba planeta u nižu kategoriju.

Verovali ili ne, uprkos svim moćnim teleskopima i satelitima ogromna većina našeg Sunčevog sistema još uvek je potpuno nepoznata i neistražena. Područje između Sunca i Merkura previše je osvetljeno da se išta pouzdano može razaznati, a područje iza Urana je premračno.

Planeta od dijamanata (VIDEO)

3. Kolika je dužina obale neke države na svetu?

Ukoliko ostavimo broj stanovnika i BDP po strani, geografija je jedna od retkih stvari koje učimo u školi čiji se podaci uglavnom ne menjaju svakodnevno pa su nam dobro poznati. Kontinenti, reke i planine već su hiljadama godina na istom mestu. Uprkos tome što bi mogli da pomislite da je najteže izračunati visinu neke planine ili površinu pustinje koja je u stalnom porastu, geografska se koplja trenutno najviše lome upravo oko izračunavanja dužine obale.

Zbog čega dolazi do ovakvih razlika u merenjima? Radi se o nečemu što se u geografiji zove „obalni paradoks". Zbog niza političkih, finansijskih i objektivnih prirodnih razloga jednostavno je nemoguće da dva različita čoveka dobiju isti rezultat.

(S media foto:Guliver/Thinkstock)

Nastavak na S media...