Izvor: Politika, 03.Dec.2010, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Penzioneri pomogli oporavak prometa

Isplata jednokratne pomoći od 5.000 dinara izgleda da je bio jedan od glavnih razloga zbog kojeg je skočio pazar u trgovinama

Kad je penzionerka Radmila Č. (67) pre mesec dana dobila 5.000 dinara pomoći od države mislila je da će moći sebe da počasti. Ispostavilo se da je, na kraju, novac potrošila na hranu i lekove. Njena prijateljica Darinka I. (61) pazarila je povrće za zimnicu. A to što je početkom prošlog meseca 1.400.000 penzionera dobilo po 5.000 dinara izgleda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je bio jedan od glavnih razloga zbog kojeg je zvanična statistika zabeležila rast prometa u trgovinama za 5,4 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ovog oktobra u odnosu na isti mesec prošle godine, promet u maloprodaji je veći za četiri procenta. Od početka krize pa sve do juna ove godine izveštaji iz trgovina su pokazivali da tražnja pada. Međutim, sredinom ove godine, a prema proceni ekonomista, zabeležen je blagi rast prometa zahvaljujući programu subvencionisanih potrošačkih kredita za stanovništvo. Ideja Mlađana Dinkića, ministra ekonomije, da „kešom udari na krizu” tada je počela da daje rezultate. Jer, kako su tada objašnjavali stručnjaci, u situaciji kada je ukupna masa zarada padala, promet u maloprodaji je povećan što je značilo da je tražnja nečim kompenzovana. A to su bili pomenuti zajmovi, jer je od aprila do juna odobreno 11.000 kredita u ukupnom iznosu od 223 miliona evra. U međuvremenu ta brojka je dostigla 333 miliona evra, ali se i uticaj ovakvih zajmova na rast prometa „istrošio”, a i nadležno ministarstvo je prestalo da na ovakav način subvencioniše potrošnju. Prema oceni Miroslava Zdravkovića, urednika sajta Ekonomija.org, glavni uzrok oporavka prometa, više nisu keš krediti, već jednokratna isplata pomoći penzionerima.

– Ako uvoz stagnira, a industrijska proizvodnja pada, onda je moguće da proizvođači hrane i trgovci sada magacine oslobađaju zaliha – pretpostavlja Zdravković.

Međutim, Nemanja Popov, generalni direktor „Centroproizvoda”, ističe da nije reč o tome. Oporavak prometa njega ne iznenađuje, jer je, kako kaže, reč o sezonskom faktoru. Uoči novogodišnjih i božićnih praznika, ali i u vreme kada se sprema zimnica – prodaja hrane, čak i u kriznim vremenima raste. Za njega to nije znak da krizi može da kaže „do viđenja”.

– Činjenica je da se poslednja četiri meseca promet blago oporavlja, ali to ne znači da standard građana raste. Kupci su i dalje osetljivi na cenu, pa se tako najviše prodaje roba sa nižim cenama. U našoj kompaniji potrošačima smo izlazili u susret tako što smo vrlo često robu nudili „gratis” u slučaju da potrošač kupi tri ili više pakovanja – kaže Popov.

On dodaje da očekuje da sledeća godina bude relativno stabilna i da prođe bez negativnih iznenađenja. Poverenje mu uliva aranžman koji vlada ima sa Međunarodnim fondom ali i činjenica da će u budžetu za 2011. godinu državna potrošnja biti smanjena. To će uticati i na stabilnost cena, očekuje Popov.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, takođe smatra da je sezona spremanja zimnice kumovala oporavku tražnje. Kad bi se isključio sezonski faktor, Nikolić je ubeđen da rasta prometa u maloprodaji ne bi bilo.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i savetnik premijera Mirka Cvetkovića, kaže da je reč o vrlo skromnom rastu.

– Zasad, niti to može da doprinese oporavku privrede, niti da utiče na rast inflacije, ali ni da proširi minus u spoljnoj trgovini. Ako počne državna potrošnja da se povećava, to bi moglo da ima značajnije uticaje na rast cena. Srećom da je sa MMF-om postignut dogovor kojim se rast plata u javnom sektoru i penzija ograničava, ali se potrošnja države na drugim poljima smanjuje – kaže Arsić i dodaje da će to u značajnoj meri doprineti smirivanju inflacije.

A. Nikolić

objavljeno: 04/12/2010

Nastavak na Politika...