Izvor: Večernje novosti, 18.Avg.2015, 21:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Paori se odriču oranica

AKO država već planira izdavanje poljoprivrednog zemljišta u zakup, onda neka ga bar ponudi pod istim uslovima za sve, bez favorizovanja. To poručuju predstavnici udruženja poljoprivrednika, povodom najavljenih izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje, između ostalog, predviđaju davanje velikih površina državnog zemljišta u zakup na 30 godina ali, samo velikim investitorima. Ova izmena, trebalo bi da dovede do toga da veliki ulagači, uz "zaokruženu" ponudu, od proizvodnje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << do prerade i marketinga, u svoj sistem "uvežu" i male poljoprivrednike, kao kooperante. Time bi im omogućili da lakše zasnuju proizvodnju, ali i da imaju garantovan otkup svojih proizvoda. Tako je ovu novinu na javnoj raspravi o izmenama zakona, objasnila Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede, uz opasku da je poljoprivrednici ne razumeju dobro. - Nije isključeno da mi izmene nismo razumeli onako kako bi to ministarka želela, tim pre što ne želimo da dopustimo da se veliki favorizuju nauštrb nas malih - ističe Miroslav Kiš, ratar iz Subotice, predsedavajući Asocijacije poljoprivrednika. - I sada imamo velike sisteme u poljoprivredi, ali mi, mali poljoprivrednici, njima služimo samo kada treba da otkupe naše proizvode, po uslovima koji njima odgovaraju. Kooperacije je bilo samo u nekim, manjim pokušajima, tako da u to da će ove izmene nešto promeniti ne možemo da poverujemo. Svaki ministar ima novu agrarnu politiku, a svaku, na kraju, platimo, mi neposredni proizvođači...ŽELE DA KUPE NjIVE SMATRAMO da bi poljoprivrednicima trebalo ponuditi bar 200.000 hektara državnog zemljišta, da ga otkupimo po aktuelnim tržišnim cenama - ističe Goran Puača, predsednik Udruženja "Futoški kupus". - Kupaca bi bilo i za više od toga, a kupovinom ovog zemljišta, stvorio bi se fond, sa realnim sredstvima, koja bi se mogla uložiti u povećanje konkurentnosti domaće poljoprivrede. Ne bismo, tako, morali da čekamo na bilo čiju milostinju, ili ulaganje u kom će gledati samo svoj interes... Vojislav Malešev, iz Kluba "100 p plus", još je oštriji u osudama predloženih izmena zakona, uz napomenu kako bi najbolje rešenje bilo da se zemljište izdaje u zakup bez ikakvih povlastica, transparentno, na javnim licitacijama. Nema zemlje u kojoj naš poljoprivrednik može da zakupi zemljište, svi ga čuvaju kao neprocenjiv resurs. Samo kod nas se nudi nekim fantomskim investitorima - ističe Malešev. - Ako izdamo 30 odsto njiva, na 30 godina, šta će biti sa našim mladim poljoprivrednicima, koji imaju i znanje, a i mašine za obradu zemlje? Gde oni da odu da rade? Da budu sluge kod stranih gazda? Niko ne pominje restituciju, a i ona nas očekuje. Pitanje je koliko će zemlje u državnom vlasništvu ostati posle toga. Pominje se da je polovina državne zemlje neizdata, i da je dosta u parlogu. Neka mi neko iz ministarstva, u Vojvodini, pokaže zaparloženih pet hektara. Ako je zemljište obrađeno bez adekvatnog zakupa, to bi trebalo da rešavaju inspekcije i policija, a ne da se menja sistem tako što se favorizuju veliki... NEOBRAĐENO MINISTARKA Snežana Bogosavljević Bošković je, inače, navela, kako je najvažniji razlog za izmene zakona uzurpacija zemljišta, ali i visok stepen neobrađenog državnog zemljišta. - Ukupno neizdatog zemljišta je 49 odsto ili oko 240.000 hektara, dakle polovina obradivog zemljišta kojim raspolaže Srbija ostaje ili neobrađeno ili biva nezakonito uzurpirano - precizirala je Boškovićeva. - Na taj način gubimo više miliona evra godišnje, a trenutno se samo u sudskim sporovima po tom osnovu potražuje oko 22 miliona evra.

Nastavak na Večernje novosti...