Izvor: B92, 16.Avg.2011, 04:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkazi prete za još 200.000 radnika
Beograd -- Pod udarom prvog talasa krize u Srbiji bez posla je ostalo oko 250.000 ljudi, a procenjuje se da će novi talas krize do jeseni ugasiti još 200.000 radnih mesta.
Istovremeno je u javnom sektoru broj zaposlenih rastao (u 2010. je samo u državnoj administraciji zaposleno još 2.200 novih činovnika), a sa odmrzavanjem plate i osnivanjem novih javnih preduzeća, državnih agencija i uprava, povećavani su i troškovi državnog aparata.
Samo za naknade članova upravnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odbora oko 700 javnih preduzeća plus 200 drugih državnih organa mesečno iz budžeta nestane 2,5 miliona evra, što je oko 10.000 radničkih plata u privredi, koje iznose oko 25.600 dinara u proseku.
Za razliku od radnika u privredi, koji za puno radno vreme dobiju tih 250 evra i opet ostaju bez posla, na državnim jaslama članovi UO, kojih u proseku ima po sedam, za neretko manje od sat vremena većanja zarade oko 40.000 dinara.
Sindikati upozoravaju da će politikom generisanja „dva lica Srbije" naša zemlja već na jesen doživeti totalni kolaps.
"Bez reforme javnog sektora i državne uprave već na jesen ćemo doći u situaciju da privreda više ne može da izdržava glomazni državni aparat i bojim se da ćemo tada biti u mnogo većem kolapsu nego sada", upozorava Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
Ona navodi da će tokom jeseni samo po zakonu o stečaju biti ugašeno oko 22.000 preduzeća, a računajući da u svakom od njih radi najmanje petoro ljudi, to je 110.000 otkaza.
"Trenutno je u blokadi 64.000 firmi, od kojih se bar trećina sigurno neće izvući, što znači ukidanje dodatnih 100.000 radnih mesta", objašnjava Savićeva svoju računicu. Ovo su, kako kaže, optimistične prognoze koje ne uzimaju u obzir novi talas krize koji se očekuje da će stići iz Evrope i koji će se opet odraziti na radnu snagu u realnom sektoru - privredi i malim i srednjim preduzećima.
"Javni sektor i državna uprava do sada nisu ni osetili krizu. Primanja u javnom sektoru su redovna, odmrznute su im zarade, a od racionalizacije nije bilo ništa. Umesto smanjenja glomaznog aparata, država je u prethodnim kriznim godinama zapošljavala nove činovnike, samo u prosveti je broj zaposlenih povećan za 5.000, a u socijalnoj zaštiti za oko 1.000", zaključuje Savićeva.
