Izvor: B92, 13.Jul.2009, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otežana naplata 10% kredita?
Zagreb -- Prema podacima Hrvatske narodne banke vrednost "loših" kredita u prva tri meseca ove godine uvećana je za milijardu kuna ( oko 136 miliona evra).
Iz podataka koje banke transparentnijeg poslovanja otkrivaju, vidljivo je da se naplata pogoršava i kad je reč o preduzećima i kada je reč o građanima, piše Večernji list.
"Na kraju 2008. godine vrednost kredita koji se ne vraćaju na nivou sistema bila je približno 4,7 odsto, a u Rajfajzen banci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oko 2,5 posto. U ovoj godini može se očekivati pogoršanje. Procenjuje se da bi procenat k loših plasmana mogao da se poveća do osam ili devet odsto na nivou celog bankarskog sistema, a u Rajfazen banci bi mogao doći do pet posto – objašnjavaju u banci.
Podaci za kraj 2008. godine još su bili utešni. Kako ističu u Rajfazen bank Austrija, loši plasmani tada još nisu pokazivali trend ubrzanja rasta i bili su uglavnom unutar planiranog raspona pokazatelja s obzirom na starenje kreditnog portfelja, jer dugoročni krediti s vremenom gube na kvalitetu otplate.
Prosečan udeo nenaplaćenih potraživanja građana u Rajfajzen bank Austrija približno je do tri procenata ukupnog kreditnog portfelja, a najzastupljenija su prekoračenja po tekućem računu i nenamenski krediti. Prema vrednosti u 2008. godini, u prvih pet meseci ove godine zapaženo je usporavanje naplates stambenih kredita približno deset odsto, kod kartičarskih kredita oko osam odsto i tri procenata kod autokredita. Udio nenaplaćenih potraživanja po osnovu stambenih kredita samo je dva odsto ukupnog portfelja.
Udeo delomično nadoknadivih i nenadoknadivih plasmana iz rizičnih grupa B i C u ukupnim plasmanima i potencijalnim obvezama Hrvatske poštanske banke takođe se povećao na početku godine. Sa 4,8 odsto porastao je na 5,9 posto u prvom tromesečju 2009. godine i to na štetu preduzeća.
Prošle godine je u lošim kreditima udeo stanovništva bio 24 odsto, preostalih 76 odsto odnosilo se na privredu, a u prvom tromesečju udeo preduzeća povećao se na 80 odsto, a građana pao na 20 procenata. Udeo problematičnih plasmana u Erste banci malo je viši od tri odsto, a kod stambenih kredita tek jedan procenat.
U OTP banci udio bruto loših kredita u ukupnom portfelju građana povećao se sa 2,8 na tri procenata, a kod pravnih lica čak je pao, sa 7,1 na 3,5 odsto, radi primene nove računovodstvene politike prema kojoj su brojni loši plasmani otpisani.
U Hipo banci takođe priznaju povećanje udela loših plasmana, ali bez iznosa.
