Izvor: B92, 20.Sep.2013, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osnovne namirnice poskupele za 8%
Beograd -- Dvadesetak osnovnih životnih namirnica poskupelo je od početka godine u proseku za oko osam odsto, pokazalo je istraživanje Asocijacije potrošača Srbije.
Istraživanje je pokazalo da, iako sirovine pojeftinjuju, gotovi proizvodi poskupljuju.
Analizirajući stanje u novčaniku, većina građana uglavnom može da uoči minus u svom preživljavanju, ali ne i logiku cena.
Namirnice koje u ishrani koristimo gotovo svakog dana u proseku su sada skuplje za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 8,2 odsto. Tako kilogram pasulja, koji je koštao 265 dinara u januaru, sada plaćamo 297. dinara. Mleko je čak 20 dinara skuplje nego u januaru ove godine, a 10 komada jaja umesto 134 dinara sada košta 146.
S druge strane, brašno, ulje, so i šećer od početka godine do danas pojeftinili su od 6 do 22 posto. Ako uzmemo u obzir da su sve te, sada jeftinije, namirnice potrebne za pripremu hleba - zašto je vekna hleba poskupela?
Misterija kretanja cena u Srbiji ne završava se samo na hlebu. Zanimljivo je da su od januara do septembra pale cene fabričke hrane za tov stoke i cene kukuruza, ali cene junećeg, svinjskog i pilećeg mesa su rasle.
Asocijacija potrošača ovom istraživanju dala je pomalo gorak naziv. Ne mogu oni da poskupljuju, koliko mi možemo malo da kupimo. U sličnom tonu, kako to volimo da kažemo, da vidimo ko kupuje, a ko u stvari plaća.
Planiranje kupovine svakog dana sve je teže. Zbog čestih poskupljenja građani više ne znaju kakve će ih cene dočekati kada sledeći put ponovo uđu u supermarket. Od januara do septembra cene dvadesetak osnovnih životnih namirnica više su za 8,2%. Prosečna plata jeste sa 39 hiljada povećana na 44 000, ali je zato minimalna prosečna zarada sada niža nego u januaru i iznosi nešto više od 19 hiljada dinara.
Ako se činjenicom da je evro u januaru bio 111 dinara, a sada 114, donekle može opravdati skok cena, čime se može objasniti zašto uz pojeftinjenje brašna, šećera, soli i ulja, beli i crni hleb plaćamo skuplje?! iz Asocijacije potrošača navode da će kupci imati sve manje.
"Prosto reakcija, reakciju nadležnih organa koji su rekli pravdajući proizvođače, pekare, da eto pojeftinjenje ne može biti uvek rešenja, da su pokušali pojeftinjenjem i sve to pravdaju slabom potražnjom. Šta vam to govori, ako osnovna životna namirnica ima slabu potražnju, znači da smo jako siromašni, i da poskupljenje ne može biti rešenje", kaže Igor Ivanovski iz Acocijasije potrošača.
Gde prestaje logika, a počinje ekonomija možda se najbolje može uočiti na primeru mesa, koje će se, sudeći po ceni, kupovati sve manje. Iako je hrana za stoku pojeftinila, kao i kukuruz, potrošači su opet na gubitku.
"Cena mesa kod nas je uvek nekog cikličnog karaktera i kad se desi jedno povećanje po pravilu će to doći do nekog sniženja, ali kažem teško da je kod nas u kratkom vremenskom roku moguće izvesti tu linearnu zavisnost između s jedne strane cene mesa, s druge strane cene žive stoke, i cene osnovnih inputa. Proizvodna cena stoke kalkuliše se prema ceni hrane koju je u tom turnusu ili tovljenom vremenu, koje treba od početka stavljanja u tov do trenutka klanja", kaže Dragovan Milićević državni sekretar u ministarstvu finansija.
Uzroci poskupljenja uvek su isti - nedovoljno otvoreno tržište, monopolisana privreda, ili nedostatak konkurencije, nestabilan kurs dinara, rast troškova. Kako na to ne možete da utičete, evo saveta kako da možda malo manje trošite.
"Ono što sada možete jeste prosto da za svoj novac tražite objašnjenje, čitajte deklaracije, da upoređujete od marketa do marketa", kaže Ivanovski.
[ Download ]
