Izvor: KreditniCentar.rs, 29.Nov.2012, 22:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opet raste cena kredita

Kamate na bankarske usluge u Srbiji i dalje su najveće u Evropi i regionu i sve su paprenije, a skoriji pad se ne očekuje. I guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je istakla da cena kredita neće biti niža, a povećanje referentne kamate to i potvrđuje. Tako su banke već uskladile svoje kamate sa ovom vrednošću i zajmovi u dinarima, koji su ionako preskupi sa cenom od 24 do 30 odsto na godišnjem nivou, sada su još skuplji.

Bankari kao glavno objašnjenje za ovako >> Pročitaj celu vest na sajtu KreditniCentar.rs << visoke kamate navode mali nivo dinarske štednje, loš kreditni rejting, politički rizik zemlje, visoku zaduženost države, kao i preveliku inflaciju. Ipak, pitanje je koliko ovo može da se prihvati, jer je cena po kojoj se banke zadužuju u inostranstvu da bi kod nas plasirale kredite, od 3,60 do osam odsto, a u Srbiji zajmove u dinarima prodaju po nekoliko puta većoj ceni.
Tako se na visinu belibora, koji iznosi 12,46 odsto, dodaje marža od 4,50 do pet odsto i to je nominalna vrednost kamate. Ali, banke klijentima zaračunavaju i do deset odsto veću efektivnu kamatu, odnosno oko 27 odsto. Toliko iznosi ukupna cena jednog kratkoročnog kredita.
POVEĆANJE
GRAĐANI dinarske kredite mogu da koriste sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom. Ukoliko se odluče za fiksnu, koja je za oko dva odsto veća od varijabilne, zavisno od banke, tokom perioda otplate svakog meseca uplaćuju istu vrednost rate. Ali, klijenti koji koriste zajam sa promenljivom kamatom, mogu da očekuju i izmenu kamate na svakih 30 dana, mesec ili pola godine.
- Kada su u pitanju čisto dinarski krediti, kamatne stope su u izvesnoj meri povećane, usled rasta referentne kamate NBS i, posledično, vrednosti belibora, te će i u narednom periodu zavisiti najvećim delom od kretanja referentne kamate – kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke – Klijentima koji žele da se zaštite od kamatnog rizika savetuje se da se zadužuju sa fiksnom kamatom.
Kada su u pitanju krediti u evrima, zbog deviznog rizika, banke su učinile ove nekada veoma tražene zajmove nepristupačnim. Jer, kamata je kod velikog broja banaka slična dinarskoj, a potreban je još i depozit od 30 odsto.
Kamate na kratkoročne kredite u Evropskoj uniji se kreću od 5,70 do 7,90 odsto godišnje, a na dugoročne, odnosno stambene, od 3,10 do 3,60 odsto. U Hrvatskoj banke za gotovinske i potrošačke pozajmice naplaćuju 11,50 odsto, a za stambene 9,80 odsto, ako se građani zajme u kunama. Kada su u pitanju evri, kamate su niže i kreću se od 7,60 na kratkoročne, a na stambene 5,30 odsto. Makedonci, na primer, keš kredit u denarima mogu da dobiju za 6,80 odsto, a stambeni zajam za 9,40 odsto.
U Srbiji, kamate na kratkoročne zajmove u dinarima iznose od 24 do 30 odsto godišnje, a u evrima od 13,20 do 29 odsto. Kada su u pitanju stambene pozjamice u evrima, cena se kreće od 5,20 do 7,50 odsto, a u dinarima oko 17,50 odsto.
Izvor: novosti

Nastavak na KreditniCentar.rs...