Izvor: B92, 11.Avg.2015, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opanak zdrav, ali nema ko da ga pravi
Nakon nekoliko pokušaja da otvaranjem obućarske radnje obezbedi egzistenciju, Milan Ilin je ipak morao da odustane.
Kako kaže, malo je posla, a previše nameta. Kako je veliki zaljubljenik u obuću, rešio je da pokuša ponovo, ali ovoga puta sa izradom opanaka. ...
Opančara je u Srbiji sve manje, mladi koji u svojoj okolini imaju opančara uglavnom nisu zainteresovani da uče zanat. Milan je nakon 20 godina obućarskog posla, rešio da se oproba i u opančarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i našao je način da ga izuči, iako u blizini nije imao majstora koji bi mu preneo zanat.
"Problem mi je bio da nađem čoveka koji bi mi pokazao kako se radi. Tražio sam po internetu i tako sam našao na jutjubu par snimaka nekih opančara međutim, dosta je to slabo vidljivo, ne vidi se ceo proces ", kaže Milan.
Kako tvrdi, u Srbiji nije jednostavno baviti se tim zanatom, jer je koža skupa, a do alata se teško dolazi. Ipak, kada ima volje, ima i načina. Za sada je napravio 45 pari vlaških i šumadijskih opanaka, a želja mu je da nauči da izrađuje i banatske. Uskoro planira da ponovo otvori dućan i od hobija napravi posao, kojim će da zarađuje za svoju porodicu.
"Interesuje me da nađem tržište, a to su pre svega KUD-ovi. Ako bude nekih subvencija tim bolje. Najveći broj opanaka uzimaju KUD-ovi u dijaspori jer je Srbija jedino mesto gde mogu da kupe takav opanak", kaže Milan.
U poslu mu pomaže supruga, a voleo bi da kada usavrši zanat, svoje znanje prenese na nekog ko će sa istim entuzijazmom gledati na izradu te, po njemu, nepravedno zaboravljene i zapostavljene obuće, koja je s obrirom na to da je izrađena od kože, mnogo zdravija od većine današnje obuće pravljene za jednu sezonu.
