Izvor: B92, 28.Jun.2023, 10:23
Opada kupovna moć u Crnoj Gori
Inflacija u Crnoj Gori je uticala na pad realne zarade, koja je u prva četiri meseca ove godine bila niža 1,9 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period.
Kupovna moć građana, reflektovana u kretanju realne zarade, nije poboljšana, iako je crnogorska ekonomija zabeležila snažan rast u prvom kvartalu, prvenstveno zahvaljući rastu potrošnje, saopštili su iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES).
Procena CEES-a je da, ukoliko se nastavi sličan obrazac >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kvartalnih kretanja, realni ekonomski rast do kraja godine bi mogao biti oko 2,4 odsto, piše Mina.
"Godišnja stopa inflacije je prema zvaničnim podacima, u maju iznosila 8,4 odsto. Iako smanjena, to je i dalje značajno iznad proseka u evrozoni. Na visoku inflaciju i dalje utiču povećane cene hrane i bezalkoholnih pića, odeće i obuće, nameštaja, kao i povećanje cena koje se odnose na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva", navodi se u saopštenju.
Inflacija je, kako su objasnili, uticala na pad realne zarade, koja je u prva četiri meseca ove godine bila niža 1,9 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period.
"To ukazuje na smanjenu kupovnu moć prosečne neto zarade u periodu između januara i aprila, u odnosu na uporedni period", dodaje se u saopštenju.
Među uzroke inflacije, pored uticaja sa međunarodnog tržišta, spada i trenutna povećana budžetska potrošnja, prvenstveno usled rasta rashoda za bruto zarade, socijalna davanja i penzije.
"Inflacija je s druge strane, uz veću ekonomsku aktivnost, doprinela povećanju budžetskih prihoda, što je uticalo na ostvarenje suficita centralnog budžeta u prva četiri meseca ove godine. Međutim, ostvarenju suficita je doprinelo i ogromno smanjenje kapitalnog budžeta i to za skoro 40 miliona evra u odnosu na uporedni period prošle godine”, navodi se u saopštenju.
Iz CEES-a su naveli da zabrinjava navedeno povećanje tekuće neproduktivne potrošnje i skoro potpuno potiskivanje kapitalnog budžeta kao važnog za investicije.
"Buduća vlada treba da preispita prioritete i usmeri sredstva prema kapitalnom budžetu, kako bi se podstakao novi investicioni ciklus. Veći fokus na priliv investicija iz razvijenih zemalja sa velikim investicionim potencijalom i know-how, poput Evropske unije (EU), je veoma važan za održiv ekonomski rast i prihode budžeta”, rekli su iz CEES-a.
Prema podacima iz prošle godine, oko jedna trećina neto priliva stranih direktnih investicija (SDI) u Crnu Goru je bilo iz EU, što je oko četiri puta više nego iz zemalja Zapadnog Balkana.
U CEES-u tvrde da će intenziviranje procesa pregovora za članstvo u EU i dalje unapređenje poslovnog ambijenta u skladu sa evropskim standardima, značiti i jači institucionalni okvir i više investicija iz EU.
"Neargumentovano insistiranje na regionalnim inicijativama poput takozvanog Otvorenog Balkana, koje su u suprotnosti sa procesom pregovora i kriterijumima za članstvo u EU, ambijent za priliv investicija iz razvijenih zemalja bi učinilo manje atraktivnim i usporilo ekonomski rast Crne Gore", navodi se u saopštenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
