Izvor: B92, 24.Dec.2009, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od subvencija profitirala i država
Beograd -- Program subvencionisanih kredita dostigao je 160 miliona evra. Država je novcemiz budžeta podržala manju kamatu, ali je zaradila više na PDV-u od prodatih roba.
Banke su ove godine plasirale oko 160 miliona evra subvencionisanih potrošačkih kredita i zaradile oko od 17,6 miliona evra. Iz budžeta im je, kroz subvencionisanje 8 odsto, od 11 odsto koliko je iznosila kamata, od tog iznosa "pokriveno" oko 12,8 miliona, ali je država dvostruko više novca dobila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od naplate PDV-a na prodatu robu.
Pri tom, ne znaju se kriterijumi prema kojima je sastavljan spisak firmi čiji će se proizvodi naći na listi subvencionisanih, ali je sigurno i da su ta preduzeća, proizvođači podnih obloga, bele tehnike ili nameštaja, ostvarila dodatni prihod od plasmana koji nisu očekivali u vreme krize.
Na sličan način, pokriven je i popust od 1.000 evra kojima je vlast novcem poreskih obveznika "darivala" kupce koji su po sistemu „staro za novo" predali isluženo vozilo u zamenu za „punto", jer je od prodaje oko 17.000 automobila prikupila porez koji premašuje sredstva izdvojena za subvencionisanje kupovine.
Takođe, i oko 830 miliona evra plasiranih privredi u okviru kredita za likvidnost sa subvencionisanom kamatom od osam odsto, uspešno je poslužilo za popravljanje bankarskih bilansa, koje su od kamate zaradile oko 91,3 miliona evra, a država im je za svoj deo prenela oko 66,5 miliona evra.
Privrednici su, s druge strane, od dobijenih kredita uspeli da izmire velikih deo svojih zaostalih fiskalnih obaveza, pa je najveći deo vraćen u budžet, a kako je deo novca plasiran i u proizvodnju, državna blagajna očekuje nove tranše od naplaćenog PDV-a. Tako su „svi dobri", samo su preduzeća ostala i malo dužna.
Od vanrednih prihoda po osnovu PDV-a, ove godine deo novca potiče i od preregistracije stranih automobila, a naplata poreza bila je uvećana i zahvaljujući programu „prva šansa" kojim je 15.000 nezaposlenih odradilo pripravnički staž o trošku države.
Knežević: Neizvesno je kako će biti realizovana planirana povećana naplata PDV-a
Kako je u budžetu za 2010. predviđeno da naplata PDV bude za 28 milijardi dinara veća nego što je bilo planirano u prvom budžetu za ovu godinu, pitanje je kako će se nadomesti deo koji sada potiče od vanrednih prihoda jer neki od tih izvora neće moći da se koriste. To znači da bi promet morao da bude uvećan za 1,5 milijardi evra, ali je pitanje šta, u uslovima krize, može da podstakne toliku potrošnju.
"Privrednike posebno interesuje kako će biti realizovan planirani rast naplate PDV-a, kada je odlučeno da se zamrznu penzije i plate u javnim službama, a nema računice koja podržava procenu da bi ostale kategorije zaposlenih mogle da uvećaju potrošnju za više od milijardu evra, koliko je potrebno da bi se ostvario planirani rast priliva u budžetu", kaže Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca i vlasnik konfekcije Modus.
Prema njegovim rečima jedina mogućnost jeste da država uđe u ozbiljnije zahvatanje sa sadašnjeg crnog tržišta, a planirani rast fiskalne naplate znači da bi u legalne tokove bilo uvedeno oko deset odsto od ukupno deset milijardi evra, koliko se godišnje „obrne" u sivoj zoni.
"Sredinom godine imali smo razgovore sa premijerom i nadležnim ministrima i obećano nam je da će problem sive ekonomije početi da se sistemski rešava. Tada smo formulisali više predloga za suzbijanje nelegalnog poslovanja, ali do sada još nismo zabeležili ni jedan rezultat tih dogovora", ocenjuje Knežević.
