Izvor: S media, 06.Dec.2009, 14:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Očekuju se teški pregovori o klimi

Posle dve godine napora i 12 godina od poslednjeg pokušaja, predstavnici 190 država se u ponedeljak okupljaju u Kopenhagenu na samitu Ujedinjeniha nacija kako bi pokušali da donesu odluku o borbi protiv klimatskih promena.

Jedan učesnik skupa ocenio je skup kao "najteže pregovore u koje se čovečanstvo ikad upustilo", a otvoreno je pitanje da li će u dve naredne sedmice učesnici konferencije uspeti da donesu konkretne odluke ili će se, kao često do sada, kako strahuju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ekološke organizacije, sve završiti na praznim obećanjima.

Dogovor iz Kopenhagena trebalo bi da bude temelj za novi pakt o smanjenju globalnog zagadjivanja, koji će naslediti sada važeći Protokol iz Kjota, budući da ovome važnost ističe 2012. godine.

Koliki se značaj pridaje sutrašnjem skupu najbolje pokazuje činjenica da će se medju 15.000 njegovih učesnika naći i stotinak šefova država ili vlada, a medju njima i lideri dva najveća svetska zagadjivača - Kine i SAD - Hu Djintao i Barak Obama.

SAD nisu potpisnice Protokola iz Kjota, pa se njihovo učešće u novom dogovora smatra veoma važnim.

I sam obim neophodnih mera, kao i neslaganje izmedju bogatih i siromašnih zemalja oko toga ko treba da ih finansira, ukazuju na to koliko će teško biti postići dogovo koji će svi moći da prihvate. Siromašne zemlje smatraju da industrijalizovane nacije, koje su i te kako doprinele globalnom zagrevanju u vreme svog razvoja, treba da pomognu siromašnima da se izbore sa njegovim posledicama.

Jer, naučnici UN predvidjaju da će u ovom veku biti više talasa vrućine, poplava, oluja, širenja pustinja i rasta nivoa mora nego ikada ranije i da će sve to pre svega pogoditi siromašne zemlje - države-ostrva na Pacifiku mogle bi biti potpuno potopljene, pod vodom bi moglo nestati na desetine gradova u Bangladešu, pustinje će se širiti, bolesti ugroziti izvore vode...

Medjutim, recesija je smanjila spremnost na ulaganje u "zelenu" tehnologiju, a ankete pokazuju da zabrinutost javnosti oko globalnog zagrevanja opada.

Medju velikim zagadjivačima koji su poslednji objavili cilj smanjenja emisije ugljen-dioksida (CO2) uoči samita u Kopenhagenu je Kina, najveći svetski emiter sa 6,8 milijardi tona godišnje emisije. Zvanični Peking je obećao da će do 2020. smanjiti "intenzitet emisije", odnosno količinu emitovanog CO2 po jedinici bruto domaćeg proizvoda, za 40 do 45 odsto u odnosu na nivo iz 2005.

Drugi po veličini svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte su SAD, sa godišnjom emisijom od 6,4 milijarde tona. Ta zemlja planira da do 2020. smanji emisiju CO2 za 17 odsto prema 2005. godini, što je, medjutim, svega tri odsto ispod nivoa iz 1990.

Evropska unija, čija godišnja emisija iznosi 5,03 milijarde tona CO2, dogovorila je u decembru prošle godine cilj smanjenja emisije do 2020. od 20 odsto ispod nivoa iz 1990, a do 30 odsto ako se ciljevima pridruže druge razvijene zemlje.

Rusija, emiter 1,7 milijardi tona CO2 godišnje, planira smanjenje emisije štetnih gasova za 22 do 25 odsto ispod nivoa iz 1990. što, medjutim, znači povećanje u odnosu na sadašnji nivo, jer je 2007. emisija bila 34 odsto niža nego 1990.

Indija, koja emituje 1,4 milijarde tona CO2 godišnje, nedavno je odredila cilj smanjenja emisije do 2020. od 20 do 25 odsto u odnosu na nivo iz 2005, dok Japan, koji ima istu godišnju emisiju, planira smanjenje od 25 odsto ispod nivoa iz 1990.

Nastavak na S media...

Vesti-online.com: Razgovori o klimatskim promena u Kopenhagenu

Vesti-online.com: Razgovori o klimatskim promenama u Kopenhagenu

SrbijaNet.rs: Očekuju se teški pregovori o klimi u Kopenhagenu