Izvor: B92, 18.Jun.2008, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Očekuje se 1,9 miliona tona pšenice

Beograd -- Očekivani ovogodišnji rod pšenice od 1,8 do 1,9 miliona tona biće dovoljan za podmirenje domaćeg tržišta i izvoz, kaže ministar Milosavljević.

Trenutna cena od oko 20 dinara za kilogram pšenice u Srbiji je viša nego u regionu

Ministar poljoprivrede Srbije Slobodan Milosavljević kaže da je "pšenica ove godine posejana na oko 462 hiljade hektara, a očekuje se prosečen prinos od oko 3,8 tona po hektaru".

Milosavljević je naveo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da bi uz ovogodišnju žetvu i 280 hiljade tona pšenice koja je u rezervama trebalo da preostane oko pola miliona tona pšenice za izvoz, ali je dodao da je trenutna cena od oko 20 dinara za kilogram pšenice u Srbiji, viša nego u okolnim zemljama.

Bilo bi dobro da poljoprivrednici ove jeseni pšenicom zaseju veće površine, kazao je dodajući da bi uz veću primenu agrotehničkih mera prinosi u Srbiji mogli lako da se povećaju na više od četiri tone po hektaru.

Ministar je dodao da Srbija, ipak, zaostaje u proizvodnji pšenice za drugim zemljama u Evropi, gde je prosečan prinos, od šest do 6,5 tona pšenice po hektaru.

Naveo je i da je zabrana izvoza žitarica, uvedena prošle godine zbog smanjenih prinosa, bila iznudjena, ali da je umirujuće delovala na pritiske za povećanje cene hleba i drugih poljprivrednih proizvoda. "Poskupljenja hrane bi bila još veća da nije bilo zabrane izvoza", ocenio je Milosavljević.

Kako je dodao, Ministarstvo poljoprivrede će u narednih nekoliko dana početi isplatu bespovratne pomoći za pomoć razvoja zemljoradničkih zadruga u Srbiji, koja će iznositi do pet miliona po zadruzi. Pomoć će dobiti 155 od ukupno dve hiljade zemljoradničkih zadruga.

Jefinije otkupne cene pšenice neće doneti jeftiniji hleb

Dobar rod pšenice, obično znači i da padaju otkupne cene. Mada je u februraru ovogodišnji rod pre žetve kupovan i po 19 dinara, mlinari sada nude svega 15 dinara.

Poljoprivrednik Vlada Kopšanski iz Vrbasa kaže da sa 15 dinara i prosečnim prinosom od 4,5 tone mogu samo da isplate svoje troškove.

"Cena koju su ponudili mlinovi je premala, potrebno je da pšenica košta bar 18 dinara", napiminje on.

Pšenica na berzi u Parizu košta nešto iznad 16 dinara po kilogramu, u Mađarskoj iznad 13. Za razliku od ministra Milosavljevića, analitičari tvrde da će Srbija ove godine jedva imati pšenice za sopstvene potrebe – tako da će niske cene u inostranstvu dodatno oboriti otkupne cene.

Institucija koja bi trebalo da utiče na tržišna kretanja su robne rezerve. Ako bi robne rezerve sada, u žetvi, otkupile određene količine, prehrambena sigurnost zemlje bi bila zagarantovana, a seljaci bi dobili dobru cenu za žito, kaže Rafail Ruskovski iz zemljoradničke zadruge "Zrno".

" Sada deset ili petnaest mlinova određuje cenu pšenice u Srbiji, a jedina strana koja može da se umeša je država. Država mora da otkupi neke količine po 18 dinara i da tako pomogne poljoprivrednicima", ocenjuje Ruskovski.

Analitičari procenjuju da je vrlo verovatno da će posle žetve doći do pojeftinjenja brašna – ali je malo verovatno da će pojeftiniti hleb.

Nastavak na B92...

Poslovni magazin: Očekivani rod pšenice do 1,9 miliona tona