Izvor: RTS, 09.Dec.2014, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novim zakonom brže do dozvole za gradnju
Zakon o planiranju i izgradnji naći će se pred poslanicima krajem naredne nedelje. Ovaj zakon omogućava brži dolazak stranih investitora, poručuje ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Zorana Mihajlović kaže da je ovo prvi put da je u Srbiji pripremljeno i osam podzakonskih akata, a ostatak tih dokumenata biće završen do 15. februara naredne godine, prenosi Beta.
Ministarka Zorana Mihajlović rekla je da je Srbija otvorena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << država koja je na putu EU i nema problem ni sa jednim svojim susedom, kao ni sa regionom.
"Nemamo problem ni sa jednim našim ni susedom niti regionom, ni sa istokom, ni sa zapadom i tako se u tom smislu i ponašamo", napomenula je Mihajlovićeva.
Mihajlovićeva napominje i da se puna primena zakona očekuje od 1. marta, ali i da bez ovog zakona nije moguće da "bilo koja investicija u Srbiju ide onom brzinom kojom Vlada Srbije to očekuje".
"Nijedna od reformi ne može da se sprovede ako se istinski ne bude primenio ovaj zakon. Ovim zakonom Vlada Srbije očekuje da se stvore uslovi za rast građevinarstva i da zakon bude važan faktor", naglašava Mihajlovićeva.
Ističe da je cilj zakona olakšavanje dobijanja dozvole i same gradnje, ali i povećanje stranih investicija.
Ministarka navodi da će se uvođenjem jednog šaltera biti omogućeno dobijanje građeviskih dozvole u roku od 28 dana.
Dodaje da će sva dokumenta koja je ranije morao da nabavlja investitor u institucijama i javnim preduzećima, po službenoj dužnosti nabavljati lokalna samouprava.
Ministarka ističe da će lokalne samouprave biti organizovane tako da omoguće posebnu službu za dobijanje građevinskih dozvola.
Zbog toga, kako kaže, neće biti potrebno novo zapošljavanje u opštinama, već će zaposleni biti preraspoređeni na rad na terenu kao građevinski inspektori.
Kako navodi, država će utvrđivati i maksimalan iznos doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta kako bi se izbeglo da pojedine lokalne samouprave naplaćuju veću cenu od realne.
Stručnjaci: Novi zakon pokrenuće građevinarstvo
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić ističe da će zakon će imati pun efekat ako se u građevinarstvo uvede red i ako to urade profesionalci, ljudi koji znaju da tumače zakon i koji će, u slučaju nekih nedostataka, probleme otklanjati u hodu.
Investitorima je u Srbiji do sada bilo potrebno čak 216 dana da prikupe dokumenta potrebna za početak gradnje.
U poslednje četiri godine broj izdatih građevinskih dozvola smanjen je za 30 odsto a u pogledu efikasnosti izdavanja tih dozvola Srbija se našla na 182. mestu rang liste Svetske banke. Predložene Izmene zakona, ocenjuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - Naled, mogle bi da Srbiju na toj listi pomere za sto mesta unapred.
Vlasnik građevinskog preduzeća "Gemaks" Đorđe Antelj ističe da je punih 35 godina čekao ovakav zakon, ističući da će on pomoći i pokrenuti ne samo građevinarstvo, već celu privredu zemlje.
U ovom trenutku građevinarstvo u Srbiji učestvuje sa četiri odsto u društvenom bruto proizvodu. U zemljama u okruženju sa šest. Primenom novog zakona u 2017. godini građevinarstvo bi u društvenom bruto proizvodu, prema procenama, moglo da učestvuje sa sedam odsto.
Američki ambasador Majkl Kirbi kaže da su SAD uz Vladu Srbije, GIZ i Evropsku uniju bili veoma uključeni u pripremanje ovog zakona kako bi se omogućilo da zakon bude u skladu sa standardima Evropske unije.
Javni uvid u planska dokumenta
Ministarka naglašava da novinu predstavlja i mogućnost ranog javnog uvida u planska dokumenta, kao i to što će gradovi morati da imaju i glavnog gradskog urbanistu.
"Namera je da se učešće građevinarstva u bruto društvenom proizvodu Srbije poveća sa sadašnjih četiri na sedam odsto 2017. godine", objasnila je ministarka.
Ponavlja da u zakonu neće biti obuhvaćena konverzija zemljišta i dodaje da će to pitanje biti rešeno posebnim zakonom 2015. godine, kada će biti donet i poseban zakon o građevinarstvu.
Mihajlovićeva podseća da je prošle godine u Srbiji ukupna vrednost izvedenih građevinskih radova bila 180 milijardi dinara, dok su ukupni gubici bili 230 miliona dinara. Jedan od razloga je, dodaje, bila i loša zakonska regulativa.
