Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Jul.2024, 16:45

Novi Sad: Inkluzivni džudo - ipon za ljubav

U smiraj svakog radnog dana od 21 čas i 15 minuta, u džudo sali iznad bivše Gradske kafane novosadskog Spensa, desetak devojčica i dečaka sa poteškoćama u razvoju i sa različitim i specifičnim dijagnozama, počev od autizma, psihoza, problema sa hipersenzitivnošću, pa sve do poteškoća u govoru, sasvim disciplinovano i naočigled bez razlike od svojih zdravih vršnjaka, vežbaju sa njima složene tehnike džudoa.

Dolazak na vreme na trening, pozdrav i obavezni široki >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zagrljaj sa trenerom Igorom Ćujićem, inače diplomiranim psihologom i psihoterapeutom, uobičajeni je redosled, da ne kažemo ritual, pred svaki naporni trening. I tako već godinu dana svakodnevno.

Preteča inkluzije u džudou je Holandija, a u Novom Sadu Džudo klub "Vojvodina", koja je nakon prvih pojedinačnih pokušaja u Srpskoj Atini oformila i inkluzivnu grupu. Ipak, neophodno je napomenuti da u Holandiji svako takvo dete, a ima ih pet hiljada, ima personalnog trenera.

Iako se sa ovim problemima na tatamiju bori sam, zanemarujući svoj lični ulog i znanje proverenog učitelja džudoa zdravih osoba, i sam je fasciniran uspesima svakog od njih. Nedavno su svi njegovi polaznici, pred stručnom komisijom za sticanje zvanja u džudou, uspešno prebrodili prve džudo korake i položili za žuti pojas. Igor za svakog od njih vodi dnevnik, sa urednom evidencijom o njihovim problemima, a posebno o njihovom napretku.

"Oni skoro potpuno funkcionišu kao celina, trenirajući sa vršnjacima koji su zdravi. Vrlo su disciplinovani, vrlo su savesni. Pojedinci su savladali i tehnike za narandžasti pojas. Ali ono što je najvažnije, psihofizički su svi do jednog napredovali. Neki od njih sada i bez pratnje dolaze na treninge. Stekli su nove prijatelje i raduju se novim susretima, novim treninzima. To su deca koja daju samo ljubav, bez trunke predrasuda, zavisnosti, ljubomore", kaže njihov trener Igor Ćujić.

Miloš ima visoki funkcionalni autizam i druge smetnje u razvoju. Njegova majka je fascinirana napretkom u svakodnevnom funkcionisanju.

"On je napredovao 70 odsto u socijalnim kontaktima, napredovao je i u školi. I kada je bolestan, želi da ide na treninge. Imao je problem i sa motorikom, a onda se desilo čudo, stekao je prijateljstva, zna imena i prezimena svojih klupskih drugara. Posebnu zahvalnost dugujemo Igoru, koji strpljivo radi sa njim, kao i sa ostalom decom. Svakodnevno je u kontaktu sa nama, roditeljima i upućen je u sve njihove i naše probleme", kaže Miloševa majka.

Na treningu inkluzivne grupe Džudo kluba "Vojvodina" zatekli smo i predsednika Džudo saveza "Vojvodine" Miroljuba Ničića.

"U Srbiji imamo oko 700 hiljada ljudi sa tim problemima. Novac je veliki problem. Zbog toga nismo u prilici da pratimo trendove razvijenih zemalja, da takva deca imaju svoje personalne trenere, nego smo prinuđeni da radimo u grupama. Država bi u mnogo većem procentu trebala da stane uz nas, kako bi te probleme rešili i ovoj deci pomogli u razvoju i funkcionisanju. Na taj način bi i nama bilo omogućeno da se više posvetimo toj problematici", dodaje Ničić.

Termini za treninge su u sali na Spensu, svakim radnim danom od ponedeljka do petka, od 21 čas i 15 minuta. Trenutno je letnja pauza, a onda od 1. septembra sledi novo okupljanje. I novi iskreni zagrljaji puni ljubavi sa trenerom Igorom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...