Izvor: S media, 31.Dec.2009, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niže kamate na kredite ali i na štednju
Iza nas je godina u kojoj je retko koji građanin doneo odluku da uzme novi kredit. Mnogo toga je na to uticalo, ali prevashodno skupi zajmovi. Pitali smo banke sa najvećim tržišnim učešćem, šta klijenti mogu da očekuju u 2010. godini. Ono što je sigurno, ima nade da će krediti biti povoljniji, ali su male šanse da kamatne stope na štednju ostanu visoke. Očekivanja su i da kurs bude stabilan, sa povremenim oscilacijama.
Slavica Pavlović, član IO „Eurobank EFG“
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
1 Iako je nezahvalno da bankari prognoziraju kretanje kursa, u 2010. se, ukoliko ne dođe do drastičnih problema u ekonomiji, ne očekuju značajnije promene kursa.
2 Na snižavanje kamatnih stopa za kredite u nastupajućem periodu uticaće nekoliko faktora. To su pre svega stopa inflacije, referentna kamatna stopa koja zavisi od makroekonomske politike, i koja je nedavno pretrpela značajnije sniženje, a novo se očekuje. Značajan uticaj na cenu kredita ima i stopa devizne obavezne rezerve NBS, koja je najavila njeno smanjenje i reformu obračuna. Uticaj će imati i nivo štednje, raspoloživost izvora međunarodnih finansijskih institucija, ali i procena rizika bankarskog sektora. Takođe, ukoliko se poboljša rejting zemlje, to će dodatno uticati na pad kamatnih stopa.
3 Verujem da visina kamatne stope lagano prestaje da bude opredeljujući faktor pri izboru banke za štednju, već se građani radije odlučuju da svoj novac povere stabilnoj bankarskoj instituciji, koja raspolaže razgranatom mrežom filijala i pruža im dobar, savetodavni servis pri izboru.
Draginja Đurić, predsednik IO „Banke Inteze“
1 Uobičajene sezonske oscilacije kursa krajem godine svakako da su aktuelizovale ovu temu. Da li će se taj trend nastaviti i u 2010. i kojim tempom, nije zahvalno predviđati. Na osnovu parametara kojima u ovom trenutku raspolažemo, ipak očekujem stabilizaciju. Ukoliko se ispune obećanja o odgovornoj fiskalnoj politici, poveća priliv stranih investicija i sprovedu započete reforme javnog sektora, možemo da računamo na dugoročniju stabilnost kursa.
2 Pozitivna kretanja, u smislu nešto nižih kamata, mogu se očekivati kod dinarskih kredita budući da na njih direktno utiče smanjenje referentne stope. Kada je reč o kamatama na devizne kredite, njihova visina je, između ostalog, uslovljena kretanjem premije rizika zemlje. Bolji kreditni rejting zemlje donosi i niže kamate. U narednoj godini nas očekuje blagi rast euribora, a što će usloviti i povećanje kamatnih stopa koje su vezane za njegovu promenu.
3 Ako želimo da stvorimo uslove za pojeftinjenje kredita, to znači da kamate koje banke plaćaju na svoje izvore, pre svega deviznu štednju građana moraju isto tako da idu na dole.
Ivica Smolić, predsednik IO „Komercijalne banke“
1 S obzirom na aktuelnu situaciju i informacije o perspektivama dešavanja u narednoj godini, sve su projekcije da će kurs biti stabilan. Deo preduslova za to se već ostvaruje. Što bi rekli iz NBS, „kurs će biti stabilan i neizvestan“...
2 Prosečne aktivne kamatne stope banaka mogu da budu niže, i to je već skoro izvesno za „Komercijalnu banku“. Pored internih specifičnosti banaka, pre svega strukture njihovog potencijala, opredeljujući pravac će svakako definisati NBS, odlukom o klasifikaciji „klijenata“ i politikom utvrđivanja i izdvajanja obavezne rezerve banaka, visinom referentne kamatne stope... Ima prostora ne samo za grube okvire, nego i za fina podešavanja.
3 Budimo jasni i iskreni: Pri sadašnjim stopama izdvajanja obavezne rezerve - ne mogu. Bar kod banaka koje misle i planiraju, minimum, na srednji rok.
Zoran Petrović, zamenik predsednika IO „Rajfajzen banke“
1 Teško da u 2010. možemo očekivati neke bitno veće prilive kapitala iz inostranstva u odnosu na 2009. Očekujem da će likvidnost na deviznom tržištu biti i u narednom periodu - mršava. Moja je procena da će zbog slabe agregatne tražnje kurs dinara biti stabilan (što ne znači i fiksan), praćen oscilacijama izazvanim povremenim neusklađenostima u ponudi i tražnji.
2 Visoki troškovi kreditnog rizika će biti prisutni i tokom 2010. Očekujemo da će NBS smanjiti stope rezervi na devizne depozite, što će povoljno uticati na smanjenje troškova kod banaka i smanjenje deviznih kamatnih stopa. Dalje smanjenje inflacije će ostaviti još nešto prostora za smanjenje repo stope i kamatne stope na dinare.
3 Mislim da će banke plaćati niže kamatne stope na štedne uloge. Očekujem i da će zbog slabe kreditno sposobne tražnje banke imati i viška likvidnosti, koji će takođe vršiti dodatan pritisak na pad kamatnih stopa.
Vladimir Čupić, predsednik IO „Hipo Alpe-Adrija banke“
1 Stabilnost kursa potrebna je kao pretpostavka privrednog razvoja, i ne očekujem velike oscilacije u narednoj godini. Kretanje kursa zavisiće i od dinamike uvoza, ali i od priliva svežih investicija. Ukoliko izostane investiciona aktivnost, očekujem veću osetljivost domaće valute.
2 Pored smanjenja obavezne rezerve i drugih instrumenata monetarne politike, smatram da postoji prostor da NBS u narednoj godini, u koordiniranom modelu sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, kreira model koji je usmeren na investicione potrebe privrede.
3 U nastupajućoj godini očekujem tendenciju smanjenja kamatnih stopa na štednju. Očekujem da će fokus bankarskih aktivnosti u narednoj godini biti usmeren ka restrukturiranju problematičnih bankarskih kredita, kao i unapređenju kvaliteta kontrole troškova poslovanja. Tempo naplate problematičnih kredita umnogome će uticati na ponašanje banaka. Pored toga, očekujem da će 2010. godinu obeležiti i rad na unapređenju mehanizama selekcije kvalitetnih klijenata.
.jpg)
