Izvor: Politika, 11.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ništa od preregistracije vozila
Ministarstva za finansije i ekonomske odnose odbacila predlog o preregistraciji automobila sa CG tablicama kao nezakonit
Snovi o preregistraciji vozila sa crnogorskih na srpske tablice trajali su samo jednu noć. Kada su pomislili da su se u Vladi Srbije dogovorili usred letnje pauze i da izjava ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića predstavlja samo najavu odluke, juče su se oglasila druga dva ministra – Dinkić i Parivodić, ostavljajući "auto-crnogorce" bez svake >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nade.
Kao što je poznato, Velimir Ilić je u sredu najavio da će na septembarskoj sednici Vlade Srbije predložiti odobrenje uvoza vozila sa tablicama gradova susedne Crne Gore. Koliko je daleko odmakao u svojoj najavi potvrđuje i računica prema kojoj će se od novca dobijenog na osnovu preregistracije dobiti oko 300 miliona evra, a taj novac bi bio utrošen u razvoj kragujevačke "Zastave".
I dok su vlasnici ovih automobila zadovoljno trljali ruke verujući da su "konačno bili u pravu" kada su na brzinu pokupovali vozila u tada još zajedničkoj državi, ostali ministri u Vladi Srbije svojim saopštenjima već su održali "septembarsku sednicu".
Nepopustljivi Dinkić
Do sada najglasniji u odbijanju preregistracije "crnogoraca" Mlađan Dinkić, ministar finansija, u saradnji sa Ministarstvom za ekonomske odnose sa inostranstvom izdao je juče, što je prilično neuobičajeno, zajedničko saopštenje u kome se pojašnjava da su samo ova dva ministarstva nadležna za ovakve odluke.
"Verujemo da je pri iznošenju svog predloga ministar Ilić bio rukovođen dobrim namerama, ali da nije bio upoznat s propisima koji su van nadležnosti njegovog ministarstva", kaže se u saopštenju i dodaje da ukoliko se ovaj predlog kojim slučajem ipak pojavi na sednici vlade da će sigurno biti odbijen.
Da je već održana "septembarska sednica" potvrđuje i nastavak saopštenja u kome se precizno navode kritike na račun ovih vlasnika vozila. Građani koji su kupovali vozila u Crnoj Gori, a voze ih uz ovlašćenje u Srbiji, svesno su rizikovali, jer su znali da ta vozila neće moći da registruju u Srbiji, s obzirom na to da su Crna Gora i Srbija još od 2003. godine postale dve potpuno odvojene carinske teritorije s različitim carinskim propisima.
Zbog toga preregistracija neće biti dozvoljena, jer bi, u suprotnom, vlada pogazila sopstvene propise i poslala javnosti poruku da zakon u Srbiji može da se izigrava.
Oba ministarstva podsećaju i na prošlogodišnju odluku vlade o odobrenju uvoza vozila koja poseduju Evro 3 motor, uz obavezu plaćanja PDV-a i carine, koji omogućavaju da se inostrana vozila legalno voze po srpskim drumovima.
Kako sve ne bi ostalo samo na udruženom saopštenju dva ministarstva, juče se oglasila i potpredsednica srpske vlade Ivana Dulić-Marković s ocenom da je njen kolega iz vlade imao "dobre namere", ali i da nije bio prethodno upoznat sa kompletnom situacijom, pošto je pitanje preregistracije u nadležnosti dva ministarstva koja su juče izdala saopštenja.
"Inicijativa ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića da se dozvoli preregistracija vozila uz naknadu do 300 evra, nije sprovodila, jer bi se time kršili propisi", rekla je Ivana Dulić-Marković.
Time je za samo dvadesetak dana još jednom odbijena politička inicijativa za legalizaciju ovih automobila. Prethodno se oglasio i Srpski demokratski pokret obnove, ali je istog dana reagovao ministar Dinkić odbacujući ovakve predloge rečima da se time sprečava "rušenje temelja pravne države".
Koliko košta očuvanje državnih propisa najbolje se vidi iz računice koju je, sa svoje strane, napravio ministar Ilić, a po kojoj u Srbiji ima čak 100.000 ovih automobila. Svaki "vlasnik ovlašćenja" platio bi po 300 evra na ime takse i u državni budžet ušlo bi oko 30 miliona evra.
Neke ranije rađene računice ukazuju da bi Srbija sa "crnogorcima" mogla da zaradi i više od 100 miliona evra. Ova računica pravljena je na proceni da sa CG tablicama u Srbiji ima samo oko 50.000 vozila te da je svako u proseku vredno oko pet hiljada evra. Pod pretpostavkom da se ne zaviruje u motor, odnosno koju normu poseduje, uz podatak da sve uvozne dažbine za automobile iznose 41,6 odsto, proizlazi da bi svaki vozač platio nešto više od dve hiljade evra, tako da bi država dobila više od sto miliona evra.
Taksa u budžet
Da su ovakvi prihodi uvek bili spas za "rupe u budžetu" potvrđuje i desetogodišnja praksa raznih preregistracija, od kojih su neke bile neophodne kod ljudi kojima je od imovine ostao samo automobil do onih preregistracija za vlasnike koji i danas ne znaju gde se nalazi Beli Manastir ili Vojnić, čije su tablice imali na "svojim" vozilima.
Za razliku od prergistracije iz 1996. godine kada su vozači sa tablicama RS Krajina, Republika Srpska i Autonomna oblast Istočna Slavonija plaćali samo takse u policiji, kasnije preregistracije uvek su bile uz neka ograničenja.
Za samo mesec dana od 15. jula do 15. avgusta 1997 godine, na osnovu Uredbe savezne vlade SCG preregistrovano je oko 50 hiljada vozila, a budžet Srbije bio je bogatiji za oko 200 tadašnjih miliona dinara.
Da je svake godine ponestajalo novca u budžetu, ali ne i želja vozača da pod povoljnijim uslovima dođu do auta svedoči i uredba iz 1998. godine kojom je odobrena preregistracija "crnogoraca". Ovi vozači su plaćali od tri i po dinara do deset dinara po kubiku motora, u zavisnosti od starosti automobila.
Usledila je i preregistracija posle "oktobarskih promena", decembra 2000. godine, kada je nova vlast častila vozače odobrenjem uvoza bez ograničenja, uz plaćanje naknada takođe u odnosu na starost i snagu motora.
I dok su se tada dobro snašli vozači, ali pre svih preprodavci ovakvih vozila, za sadašnju situaciju teško da može biti ohrabrenja. Tim pre što ih mnogi upućuju da "svoje crnogorce" vrate u matičnu zemlju ili ih preprodaju u neku od susednih zemalja poput Bugarske. Ona prva varijanta predstavlja gubitak za vlasnika u proseku od 1.000 do 1.200 evra, dok je ova druga pod velikim znakom pitanja s obzirom na to da susedne zemlje od 2007 ulaze u EU.
Ukoliko se ne odobri preregistracija ovih vozila, njihovim vlasnicima preostaje i treća varijanta, a to je da svog "ljubimca" iseku u delove i prodaju kao otpad. Nekada se rizik isplatio i omogućavao da za male pare vozite dobar auto, a sada su svi izgledi da će ovim "novocrnogorcima" ovakav rizik doneti samo štetu i glavobolje. Ništa im neće vredeti što su bili "vizionari" i dobro procenili da će se Crna Gora odvojiti. Ona od Srbije, a oni, po svoj prilici, od svojih automobila.
Darko Knežević
[objavljeno: 11.08.2006.]
