Izvor: S media, 22.Sep.2010, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ništa od ispunjenja Milenijumskih ciljeva UN
Većina ciljeva, koje su Ujedinjene nacije zacrtale do 2015. godine, neće biti ispunjena, smatraju analitičari. Oni pretpostavljaju da će glavni cilj - smanjenje broja ekstremno siromašnih za pola, biti dostignut, ali da ostali nisu ni blizu ostvarenja, a naročito onaj o smanjenju smrtnosti dece.
U postizanje ciljeva sumnja i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji je rekao da je put do ispunjenja ciljeva na tankim nogama.
Inače, lideri 192 države 2000. godine su >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << obećali da će iskoreniti siromaštvo, zarazne bolesti, glad i nejednakost, a kao rok za ostvarenje pojedinačnih ciljeva u tim oblastima postavili su 2015. godinu.
Investirali u ratove
Profesor Džefri Saks sa američkog univerziteta Kolumbija, koji je učestvovao u izradi milenijumskih razvojnih ciljeva, optužio je vlade da nisu dovoljno radile na njihovom ostvarenju, ukazujući da su razvijene zemlje bile obuzete ratovima na koje su potrošile hiljade milijardi dolara, dok su vrlo malo investirale u mir.
Pomirili se Sarkozi i Merkelova
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel izgladili su odnose u pauzama zasedanja Generalne skupštine UN.
Naime, Sarkozi je tokom protekle sedmice izjavio da mu je Merkelova rekla da i ona, poput njega, planira da raščisti ilegalna romska naselja, ali je nemačka vlada to negirala. Francuski predsednik je to izjavio jer se suočio sa kritikama na samitu EU u Briselu zbog deportacije više od 8.300 Rumuna i Bugara, uglavnom Roma, iz Francuske.
Zvaničnici nisu naveli da li se Sarkozi izvinio Merkelovoj, ali su istakli da je ovo pitanje, koje je pretilo da preraste u diplomatski spor, sada zaboravljeno.
- 2002. godine donatori su obećali da će početi da izdvajaju 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka za pomoć zemljama u razvoju, ali dali su samo polovinu toga. 2005. obećali su da će povećati pomoć Africi za 30 milijardi dolara godišnje, ali obezbeđeno je samo 15 milijardi. Godine 2009. obavezali su se da će izdvojiti 22 milijarde dolara za pomoć poljoprivrednicima, ali samo mali deo te sume je obezbeđen. Krajem prošle godine ponudili su dodatnih deset milijardi dolara za prilagođavanje klimatskim promenama, a gotovo ništa od toga nije obezbeđeno - naveo je Saks.
Kriza nije krivac
On je odbacio objašnjenje da bogate zemlje nisu ispunile obećanja i da poslednjih godina manje daju zbog globalne ekonomske krize, ističući da nije problem u novcu, već u načinu na koji se on troši.
- SAD će ove godine potrošiti 100 milijardi dolara na Avganistan, nakon što je pronađeno dodatnih 30 milijardi, a ukupno će izdvojiti najviše 10 milijardi dolara za osamsto miliona ljudi u Africi - upozorio je Saks.
On je dodao da su SAD za spasavanje banaka potrošile bogatstvo, a da su bankari potom nagrađeni milijardama bonusa koje su platili poreski obveznici. Saks kaže da je banke trebalo naterati da vrate pozajmljeni novac koji je mogao da bude usmeren ka najsiromašnijim ljudima u svetu.
