Izvor: Politika, 21.Dec.2010, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niske cene i mršav lov

Kriza i nedostatak kapitala sprečili ove godine mnoge kapitaliste da iskoriste jeftinu priliku za preuzimanje celog vlasničkog kolača u kompanijama

Iako su u proteklih godinu dana uslovi poslovanja na domaćem tržištu dodatno otežani, a znatan broj kompanija našao se u manjim ili većim finansijskim problemima, nije bilo većeg „mešanja karata” na tržištu kupoprodaje preduzeća. Većoj atraktivnosti domaćih kompanija doprinele su i prilično niske cene akcija na Beogradskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << berzi, ali ni ovaj faktor nije doneo veći broj preuzimanja.

Nekoliko činilaca uslovilo je smanjenu aktivnost na tržištu preuzimanja. Najpre podatak da veliki broj kompanija na Beogradskoj berzi ima većinskog vlasnika te samim tim inicijativa za promenu vlasništva leži u rukama dominantnog akcionara. Ovakav motiv pronašao je, na primer, vlasnik kragujevačke „Mlekare” prodavši je nemačkoj kompaniji „Megle” dok je sličan epilog prošle nedelje najavio i investicioni fond „Salford” koji u Srbiji kontroliše mlekare „Imlek” i „Subotičku”, konditora „Bambi” i punionicu vode „Knjaz Miloš”. Ranije ove godine, slovenački „Istrabenc” (pritisnut finansijskim problemima) prodao je holding „Droga Kolinska” hrvatskoj „Atlantik grupi”, čija je posledica bila konsolidacija vlasništva i u domaćim kompanijama članicama ovog sistema koja je u toku („Soko Štark” i „Palanački kiseljak”).

Već duži period prisutan je nizak nivo berzanskih cena, međutim, potencijalnim kupcima ne garantuje i siguran pazar. Naprotiv, usled slabo likvidnog i plitkog tržišta, za kupovinu znatnije količine akcija ili dela vlasništva (nalik kontrolnom) postojeće cene ne predstavljaju uvek dobar orijentir. Tako je aprilski pokušaj preuzimanja beogradske „Energomontaže” okončan neuspehom jer akcionari (na čelu sa državom) nisu odgovorili pozitivno na ponuđenu cenu. I pri pokušaju pojedinih većinskih vlasnika da do kraja konsoliduju vlasništvo (uprkos atraktivnoj ponudi) nisu uspeli da ostvare svoj naum. Tako je grčka „Koka Kola” u nameri da ostvari potpunu kontrolu u zemunskom ogranku kojim upravlja prikupila minoran broj akcija, uprkos ponuđenoj pristojnoj ceni koja je više nego dvostruko uvećana od početka godine. Sličan zaključak mogao bi izvesti i većinski vlasnik „Centroproizvoda” koji je u nedavno okončanoj ponudi za preuzimanje prikupio manje od jedan odsto akcija.

Manjoj aktivnosti u konsolidaciji vlasništva nisu doprineli samo „tvrdi” manjinski akcionari već i kriza likvidnosti domaćih kapitalista, koja je mnoge od njih omela da iskoriste jeftinu priliku za preuzimanje celog vlasničkog kolača u kompanijama kojima upravljaju. Ipak, registrovana je i nekolicina suprotnih primera. Tako je „MK grupa” zaokružila vlasništvo u „Beogradelektru”, „Viktorija grupa” u SP „Laboratoriji”, „Dijamant” („Agrokor”) u „Kikindskom mlinu”, a „Invej” je stigao nadomak istog cilja u „Rubinu”.

Jedina veća preuzimanja „od nule” (a da nisu u pitanju presipanja „iz šupljeg u prazno” između državnih, javnih preduzeća) odnose se na vranjskog proizvođača peći i šporeta „Alfa plam” nad kojim je kontrolu preuzela beogradska „Alko grupa” (Amasis), dok je slovenačka Nova kreditna banka sa dve dokapitalizacije postala većinski vlasnik kragujevačke Kredi banke. I dok novi upravljač „Alfa plama”, zahvaljujući odličnom poslovanju ove kompanije i niskoj ulaznoj ceni, može računati da će investiciju otplatiti za manje od tri-četiri godine, Slovencima tek predstoji velika borba za ostvarenje glavnog cilja preuzimanja.

Za razliku od prodavaca koji mogu imati brojne razloge za prodaju kompanije, kupac ima samo jedan motiv – da upravlja kompanijom bolje od prethodnog vlasnika i da ostvari povraćaj uloženih sredstava u željenom vremenskom roku.

Nenad Gujaničić

objavljeno: 22.12.2010.

Nastavak na Politika...