Izvor: B92, 29.Okt.2010, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko nema para,milijarde na štednji
Beograd -- Građani u bankama danas čuvaju skoro sedam milijardi evra. Ko u stvari može toliko da štedi u Srbiji kada imamo blizu milion siromašnih?
Statistički, praktično svaki punoletni građanin Srbije na štednji ima oko 1.000 evra. Ukupno štednja poverena bankama na čuvanje iznosi 6,7 milijardi evra.
Poređenja radi, to je iznos koji je za više od 10 puta veći nego ovogodišnje strane direktne investicije u Srbiji. Pitanje je ko ima, pa štedi? >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Poverenje građana u štednju u bankama beležilo je rast tokom godina, ali je ipak još "krhko", što je i potvrđeno tokom ekonomske krize, smatraju bankari.
Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec smatra da siromašni građani najviše štede. "Inače mislim da je kod nas da sirotinja štedi, a bogati uzimaju kredite. Da je to velikim delom. Ima tu i verovatno i pojedinaca sa ogromnim iznosima štednje, ima i takozvane srednje klase, ali ima ogroman broj ljudi koji imaju malo crkavicu koja je iz slamarice prešla u banku”, ocenjuje on.
Kamate na štednju su u Srbiji među najvišima u Evropi. Kamate na kredite, takođe. Jedno uslovljava drugo, objašnjava Dejan Tešić iz AIK banke. "To je pre svega proizvod u jednom trenutku, naročito posle svetske ekonomske krize, ograničene mogućnosti zaduživanja, izuzetno visokog rizika zemlje, gde je domaći finansijski sistem bio oslonjen na domaće izvore. Nažalost, skupi depoziti automatski znače skupe kredite”, objašnjava on.
Ekonomski analitičar Zoran Jeremić smatra da tržište kapitala u Srbiji nije dovoljno razvijeno. "Mi u stvari kažemo da onda naši krediti moraju biti najskuplji u Evropi, jer ta prikupljena štednja posle ide u kredite. Mi kažemo i da nemamo alternativne oblike za ulaganja i druga tržišta, nismo uspeli da razvijemo tržište kapitala, tržište akcija, investicije stoje”, podseća on.
Razlog zašto veliki deo tog novca ne odlazi na kredite privredi, osim što banke pažljivo vagaju koji klijenti mogu da vrate kredit, je i u ročnosti štednje. Skoro 90 odsto štediša novac oročava do godinu dana. I tako će i ostati, smatraju bankari, dok se u Srbiji nešto radikalno ne promeni.
Mirko Španović iz Hipo banke kaže da se iznosi preko tri godine mogu klasifikovati kao statistička greška. "Dugoročna štednja će direktno zavisiti od dugoročne stabilnosti, čitavog makroekonomskog miljea u kome živimo, a da li će do toga doći i kada će doći, onog trenutka kada budemo godinu ili dve funkcionisali u stabilnom sistemu siguran sam da će doći do povećanja ročnosti depozita”, očekuje on.
Najveći problem štednje u Srbiji je to što ona, praktično, ignoriše nacionalnu valutu. Samo 1,5 odsto ukupnih para koje se čuvaju u bankama je u dinarima, a sve ostalo su devizni ulozi.
Pratite specijal: NIS na berzi
.jpg)
