Izvor: Blic, 08.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nijedna mera još nije zaživela
Set mera za ublažavanje efekata ekonomske krize koje je najavio premijer Mirko Cvetković i dalje čeka na usvajanje u Skupštini Srbije jer je neke od mera nemoguće primeniti bez izmena zakona. Stručnjaci se slažu da su one usmerene ka vraćanju poverenja u bankarski sektor i ističu da ne treba odugovlačiti sa njihovom primenom.
Predstavljajući nove mere Vlade za ublažavanje efekata svetske finansijske krize, Cvetković je, između ostalog, najavio odluku o >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povećanju iznosa osiguranog depozita, privremeno ukidanje poreza na deviznu štednju, ukidanje poreza na kapitalnu dobit, odlaganje poskupljenja telefonskih impulsa, model odloženog plaćanja računa za gas i povećanje akciza za gorivo i cigarete.
Ove mere bi trebalo da imaju dvostruku ulogu. S jedne strane odnose se na vraćanje poverenja u bankarski sistem, dok s druge treba da ublaže udar na budžet građana. Ipak, neke od njih još se ne primenjuju, a usvajanje zakona u Skupštini se još čeka.
Ekonomista Jurij Bajec kaže da je sada red na parlament da te mere usvoji jer je za sprovođenje nekih od odluka Vlade potrebno promeniti zakon.
- Mere kao mere su nesporne, ali poslanici treba da shvate da je sada u pitanju nešto što je u interesu svih građana. Takođe treba reći da je radna grupa za praćenje krize, koju je formirala Vlada, obišla i finansijski i realni sektor i od njih dobila savete šta treba preduzeti. Međutim, Vlada je rekla svoje i osim ako neće da vlada uredbama, mora da prepusti parlamentu da donese potrebne odluke. Stvar je u tome što negde vlada ne može da deluje bez parlamenta, kao kada su u pitanju poreski zakoni, dok može da odloži poskupljenja, kao što je to učinila sa telefonskim impulsima - ističe Bajec.
Podsetimo, Vlada je predložila da „Telekom Srbija" odloži najavljeno poskupljenje impulsa u fiksnoj telefoniji za 100 odsto do kraja ove godine. Predloženo je da se od sledeće godine poskupljenje impulsa obavlja fazno kako bi se došlo do ekonomski opravdane cene.
Bajec, međutim, objašnjava da je bilo bolje da je država ranije izašla sa ovakvim merama i da će neke od njih stupiti na snagu tek 1. januara, ali da su one važne kao psihološki faktor.
Goran Nikolić, saradnik u Privrednoj komori Srbije, kaže da bi zakon vezan za ove mere mogao da bude usvojen u Skupštini Srbije sredinom novembra, te da bi onda odmah trebalo da počne da se primenjuje.
- Dakle, ideja je da ove mere počnu da se primenjuju pre početka naredne godine, iako je bilo najava da stupe na snagu 1. januara, i mislim da su dobre. Verovatno to nije moglo da se reši nekom uredbom jer bi Vlada to onda verovatno tako i uradila. Ali i druge zemlje Evropske unije su to uradile tako što su prvo morale da donesu zakone u svojim parlamentima. Tu postoji još jedna izmena, a radi se o tome da su osigurani i depoziti preduzeća i malih preduzetnika, što je jako bitno - ističe Nikolić.
On dodaje da su one trebale da imaju za cilj da se povrati poverenje u bankarski sistem i da se spreči da građani povlače svoje uloge iz banaka.
Ekonomista Danilo Šuković takođe ističe da ove mere više imaju psihološki značaj, a manje realni efekat.
- Sprovođenje ovih mera je značajno zbog toga što je dobro da građani ne povlače štednju jer na taj način bio ugrožen bankarski sistem, a time i država. Zato mislim da su mere koje se na to odnose, korisne, jer ljudi treba da osećaju sigurnost u banke - objašnjava Šuković.
On dodaje je ove mere trebalo odmah sprovesti jer kriza uzima danak, te da je naša država jako neefikasna, a sve to građani plaćaju.
Glavni zadaci
Povećanje državne garancije sa 3.000 na 50.000 evra po štednom ulogu
Privremeno ukidanje poreza na deviznu štednju
Ukidanje Poreza na kapitalnu dobit i Poreza na prenos apsolutnih prava kod hartija od vrednosti
odlaganje poskupljenja telefonskih impulsa
Model odloženog plaćanja računa za gas
Povećanja akciza za gorivo i cigarete
Oprost dugova na osnovu zdravstvenog osiguranja
.jpg)
