Izvor: B92, 05.Jan.2011, 03:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ni vlast ne računa na bolji život

Beograd -- Umesto da u 2012. zabeleži privredni rast od pet odsto, a u 2013. još 5,5 odsto, Srbija će tih godina ipak napredovati po stopama od četiri odnosno 4,5 odsto.

Shodno tome i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, kao jedan od pokazatelja rasta opšteg standarda biće niži od planiranog, pokazuju podaci iz Memoranduma o budžetu, koji je vlada morala na jednoj od poslednjih sednica da koriguje jer ciljevi, koji su važili još u avgustu, sada nisu dostižni. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

U Memorandumu su definisani makroekonomski ciljevi i projekcije do 2013. godine u skladu sa dogovorom postignutim sa Međunarodnim monetarnim fondom. Ali, iako je revidirani memorandum sačinjen krajem decembra, a njegova prethodna verzija samo nekoliko meseci ranije, u avgustu, razlike među njima su izuzetno velike i pokazuju koliko je zapravo 2010. bila teža nego što je originalno bilo predviđeno, što je za sobom povuklo i neophodnost smanjenja „ambicija" u narednim godinama.

U poređenju sa zemljama okruženja Srbija je u 2010. imala ubedljivo najvišu inflaciju, a ista situacija će se zadržati u kompletnom projektovanom periodu. S druge strane, sa 1,5 odsto Srbija je imala najveći rast BDP-a prošle godine, ali ćemo tu prednost izgubiti već ove godine, kada će nas prema očekivanjima po tom parametru preskočiti Bosna i Crna Gora. Prema stopi nezaposlenosti koja kod nas iznosi preko 20 odsto, Srbija je zauzela treće najgore mesto u regionu, a iza nas su ostale Makedonija sa katastrofalnih 32 odsto i Bosna sa 27 procenata nezaposlenosti.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić podseća da se na početku 2010. godine očekivao znatno veći rast, koji nije ostvaren, zbog čega je na kraju država morala da u Memorandumu o budžetu sprovede prilagođavanje projekcija.

"Oporavak je sporiji nego što je bilo planirano. Međutim, dinamika rasta je praktično ostala ista, samo što je, da tako kažemo, morala da bude pomerena za godinu dana, pošto je u 2010. došlo do znatno manjeg rasta od prvobitno očekivanog. Isto je i sa inflacijom, koja je neočekivano ubrzala krajem 2010. zbog čega je realnije da se i za ovu godinu projektuje nešto viša inflacija", kaže Nikolić.

Urednik portala ekonomija.org Miroslav Zdravković smatra da su memorandumi o budžetu uvek bili optimističniji i „svetliji od onoga što je u stvarnosti", tako da su promašaji u njihovim prognozama „uobičajeni". "Ja zato ni ne gledam procene i projekcije, već samo podatke koji se odnose na prošlost", kaže Zdravković.

Govoreći o pogoršanju ekonomske situacije u prošloj godini, ovaj stručnjak napominje da je po padu prerađivačke industrije u 2010. Srbija bila najgore plasirana zemlja u Evropi posle Španije i Grčke, pošto je u novembru 2010. u odnosu na novembar 2007. godine, pad prerađivačke industrije bio čak 20 odsto.

Kapitalnu rekonstrukciju u revidiranom memorandumu doživela je i projekcija rasta inflacije, zahvaljujući iznenadnom ubrzanju rasta cena u poslednjem kvartalu 2010., tako da je umesto ranije očekivanih 4,5 odsto, inflacija u 2011. sada projektovana na 5,8 odsto, dok je po revidiranom memorandumu, inflacija prošle godine bila 10,6 odsto u odnosu na ranije planiranih šest procenata.

S druge strane, država je i pored ubrzanja rasta cena odlučila da zadrži projekcije inflacije od 4,2 i četiri procenta u 2012. i 2013. godini. Ipak, u odnosu na region to će biti najviša stopa inflacije jer druge zemlje očekuju rast cena u svojim ekonomijama od najviše tri odsto.

Rast zaposlenosti će ove godine stajati na nuli, iako je pre samo nekoliko meseci projektovan rast, a na kraju prošle godine je postalo jasno da je procena pada zaposlenosti u toj godini od 3,1 odsto za čitav procenat promašila realnu vrednost. Interesantno je i da Vlada očekuje da će stopa nezaposlenosti u 2013. pasti na tek 18,8 odsto uprkos svim obećanjima o otvaranju novih radnih mesta kao prioritetu (sada je 19,2 odsto).

Računato u evrima, BDP po glavi stanovnika Srbije takođe će biti manji nego što se verovalo praktično do malopre, tako da će 2013. iznositi 5.127 evra, što je 128 evra manje nego što je prethodno izračunato.

Od pozitivnih promena ističu se nešto veće investicije u 2010. (18,1 umesto 17,1 odsto) i očekivani rast prosečne realne zarade od 2,1 odsto ove godine u odnosu na ranije planiranih 1,4 procenta. Naredne godine bi rast zarada trebalo da bude 2,4 odsto, a 2013. godine 2,7 odsto, do kada bi i broj zaposlenih trebalo da se podigne za oko 65.000.

Nastavak na B92...