Izvor: Politika, 19.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepoštene "mame" prenose bogatstvo poštenoj "deci"
Godišnje se u inostranstvo odliva oko 200 miliona evra preko stranih osiguravača i njihovih zastupnika
Osiguravajuće kuće, čiji su osnivači strane kompanije, do sada su zaključile, kako se procenjuje, oko 200.000 ugovora o osiguranju života na 20 do 25 godina, sa prosečnom godišnjom premijom od 1.000 evra.
Na taj način godišnje se odliva u inostranstvo, kako ističe Tomislav Petrović, stručnjak za osiguranje, oko 200 miliona evra. Neki ugovori važe i od 1990. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine, što znači da je naša zemlja od tada oštećena za nekoliko milijardi evra.
Narodna banka Srbije nedavno je upozorila da polise u Srbiji mogu izdavati samo društva za osiguranje sa njenom dozvolom i da se kupovinom polise, koje prodaju kompanije iz inostranstva, građani izlažu riziku da izgube uložene pare. Pored toga, njihova prodaja na stranom jeziku je krivično delo. Do sada se javio veliki broj građana, od kojih 80 odsto poseduju polise na stranom jeziku, pa su osiguranici zbunjeni i osećaju se prevarenim.
Mnogi su mislili da kupuju penziono osiguranje. Drugi su verovali, kako su im zastupnici rekli, da na osnovu takve polise stiču pravo na kredit, koji ni u jednoj banci nisu mogli da dobiju, a uveravali su ih čak i da mogu da prodaju ovakve polise osiguranja drugim građanima.
Navikli na nejasnoće i bankarska potkradanja, osigurani građani se sada pitaju šta će biti sa takvim polisama. Narodna banke smatra da bi se ova situacija mogla prevazići tako što bi inostrane osiguravajuće kuće portfelj prenele na istoimeno društvo koje posluje u Srbiji, što je slučaj sa Grave i Viner štediša osiguranjem. NBS, takođe, smatra da bi takvo rešenje omogućilo osiguranicima da zadrže ista prava po zaključenim ugovorima i da istovremeno imaju legalan ugovor sa društvom za osiguranje koje je osnovano po našim propisima, a čiji su osnivači kompanije sa kojima, inače, imaju ugovor o osiguranju.
Zakonom o osiguranju iz 2004, inače, propisano je da se kod strane kompanije mogu osigurati imovina i lica od rizika od kojih se u Srbiji ne osigurava, kao i druga imovina i lica za koje to vlada propiše. Vlada je nedavno donela Uredbu o tome koja se imovina i lica mogu osigurati kod inostrane osiguravajuće kuće. Ova uredba je veoma važna, kaže Petrović, jer se time sprečava odlivanje deviznih sredstava u inostranstvo, a naročito osiguranjem života u devizama. Sve zemlje na svetu, kako ističe, imaju ovakve propise.
– Ostala je zakonska odredba da su ti ugovori ništavi i za njih su propisane sankcije. Ovu problematiku reguliše i novi Zakon o deviznom poslovanju, odnosno kapitalne poslove – plaćanja premije, isplata obaveza iz ugovora o osiguranju u devizama. Ovim zakonom, koji se mnogo razlikuje od ranijih, propisuje se kazna za rezidenta – pravno i odgovorno lice zbog plaćanja premije osiguranja na osnovu ugovora koji je zaključen sa inostranom osiguravajućom kućom, a koji nije dozvoljen zakonom o osiguranju, a za isti prekršaj i građani. Međutim, po jednoj odredbi tog zakona postupak se ne može pokrenuti posle tri godine od dana kada je prekršaj učinjen. To znači da sve što je pre toga osigurano ne podleže sankciji i da je – oprošteno – ističe sagovornik, dodavši da je to suprotno krivičnom zakoniku.
Građani su se žalili da su prevareni obećanjima da mogu da dignu kredit uz polise svog životnog osiguranja. Ministarstvo finansija kao i NBS raspolažu, kako ističe, pisanim dokumentima zastupnika stranog društva za osiguranje i obaveštenje koja strana banka garantuje za te kredite.
– Umesto da se preduzmu mere za sprečavanje odlivanja deviza u inostranstvo, doneti su novi propisi koji to omogućavaju. Sada je dozvoljeno da se iz zemlje iznese 5.000 evra, što je dobra stimulacija za zastupnike stranih osiguravajućih kuća i investicionih fondova da prošire delatnost i dobiju proviziju u kešu, bez plaćanja poreza – kaže Petrović.
Predlog rešenja NBS da se odlivena premija osiguranja kod stranih društava prenese njihovim "kćerima", osnovanim po našim propisima, po našem sagovorniku podseća na "nepoštene mame" koje prenose bogatstvo "poštenoj deci" i nelogično je.
Iako iz NBS tvrde da bi iz takvih transankcija svi bili zadovoljni i da bi osiguranici tako imali legalne ugovore, Petrović tvrdi da je to pravno nemoguće, jer NBS predlaže da se naknadno osnaže nevažeći pravni poslovi. To bi bilo, upozorava, u suprotnosti sa čl. 110 i 107 Zakona o obligacionim odnosima, jer "što se grbavo rodi, vreme ne ispravi", što je od početka nezakonito, to vremenom zakonito ne postaje. NBS treba ovaj problem da reši saglasno našim i propisima zemlje iz koje je osiguravajuća kuća, EU i OECD-a. Jer, kako zaključuje, NBS raspolaže sa svim relevantnim podacima za rešenje nastale situacije, samo treba da postupi po zakonu prema društvima za osiguranje i njihovim zastupnicima.
-----------------------------------------------------------
Dvojni zastupnici
Naši građani zaključuju ugovore o osiguranju života kod stranih društava preko zastupnika. Međutim, zastupnici paralelno rade zakonito za naše osiguravajuće društvo i nezakonito – za strano u srazmeri 1:10 u korist stranog. Poslednjih godina oni učlanjuju naše građane u strane investicione fondove.
Biserka Dumić
[objavljeno: 19.09.2006.]
