Izvor: Politika, 16.Jun.2012, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neplatiše nisu siromašni građani

Poklanjanjem 15 do 20 odsto akcija Elektroprivrede ulazimo u privatizaciju od koje niko neće imati veće koristi, čak ni građani koji će ih dobiti džabe, a najmanje država kao vlasnik i EPS kao kompanija

Da bi Srbija i dalje imala dovoljno najjeftinije električne energije u Evropi, struja znatno mora da poskupi u naredne dve do tri godine. Prema studiji Svetske banke to je i do 80 odsto do 2014. godine, kaže u razgovoru za „Politiku” Dragomir Marković, generalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktor Elektroprivrede Srbije (EPS).

Računica pokazuje da bi poskupljenje struje za oko dva evrocenta, sa pet na oko sedam evrocenti po kilovat satu, što ne bi trebalo da bude veliki namet na budžet građana, donelo EPS-u oko 600-700 miliona evra prihoda za nove blokove, čime bi se povećala sigurnost u snabdevanju električnom energijom, jer je prosečna starost proizvodnih kapaciteta EPS-a 39 godina.

Da li je EPS od kada ste vi na čelu uspeo da privuče strateške investitore?

Često se govori o stranim investicijama kao najvećoj razvojnoj šansi koja će oporaviti srpsku privredu. Pri tome se, kao potencijalno najveći resurs u koji će strane kompanije da investiraju pominje elektroenergetika. Pošto se po pravilu elektroenergetika Srbije poistovećuje sa Elektroprivredom Srbije, a kako je obim stranih investicija u elektroenergetiku veoma mali, kao „logičan” zaključak se nameće stav da EPS nije uspeo da privuče strane investitore. Mora se znati da ne postoji model strane investicije u EPS koji, u svojoj osnovi, nije privatizacija EPS-a.

Zar podela besplatnih akcija EPS-a nije privatizacija na mala vrata?

To jeste vid privatizacije, ali najlošiji, jer taj izmrvljeni novac nikome neće doneti nikakvu korist. Nema efekta u smislu investicija ili razvoja, već je reč o poklanjanju 15 ili 20 odsto akcija. Češka je imala takav model. Svaka privatizacija bi trebalo da ima pozitivne efekte za kompaniju ili vlasnika. U ovom slučaju državu. Dokapitalizacija je najbolji vid privatizacije za kompaniju, jer se u nju investira, ali nije dobra za državu, jer ne donosi pare u budžet. Vlasnik ne dobija od toga ništa osim kroz investicije u firmu. Vlasniku, odnosno budžetu, bilo bi najbolje da proda tih 15 odsto, jer taj novac ide direktno u kasu. Čak je i u Crnoj Gori napravljen kombinovani model, pola para je pripalo državi, a pola kompaniji.

Ali država uporno tvrdi da ne želi da privatizuje EPS?

Ako je, međutim, država rekla da neće da privatizuje EPS, onda ne može nijedna strana investicija da uđe u ovo javno preduzeće, jer bi samim tim bila privatizacija. Čak su i EPS-ove investicije van ovog javnog preduzeća i realizuju se tako što se napravi zajednička firma s nekim partnerom i grade novi kapaciteti. To su firme u kojima EPS ima manjinski udeo. A to se tako radi, jer EPS nema dovoljno para da sam investira u nove proizvodne kapacitete.

.................................................

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 17. juna. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.

Jasna Petrović

objavljeno: 17.06.2012
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Politika...