Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Mar.2018, 20:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodnost osiguranja u poljoprivredi
I dalje je jako mali broj poljoprivrednika koji osigurava svoju proizvodnju. O neophodnosti osiguranja u poljoprivredi govorilo se danas na skupu na Devojačkom Bunaru kod Banatskih Karlovca, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine DDOR-a.
Klimatski uslovi se menjaju i čini se da danas za ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju nije dovoljno samo gledati u nebo i nadati se dobrom vremenu. Poljoprivredna proizvodnja je sve skuplja, ulaganja veća, a prethodnih godina bilo je velikih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << gubitaka koje su posledica vremenskih prilika.
I pored toga, mali broj poljoprivrednika u našoj zemlji osigurava useve. Nešto više od deset odsto i to je ono što bi se moralo promeniti.
"Na osiguranje ne treba gledati kao trošak već treba da ima isti značaj kao deklarisano seme, mineralno đubrivo ili zaštitna sredstva ko to shvati pre mislim da će imati mirniju jesen", kaže Radislav Jovanov, predsednik zadružnog saveza Vojvodine.
"Želimo da se približimo ljudima i objasnimo koliko je osiguravanje useva bitno. Moram da istaknem i to da 95 odsto kompanija koje se bave poljoprivredom razumeju važnost osiguranja i oni se osiguravaju. Osiguranje nije trošak, kako svi misle, već investicija, ulaganje u proizvodnju jer ako se nešto loše desi vi ste pokriveni", kaže Mauricio Vala, član izvršnog odbora DDOR-a.
Prema procenama meteorologa sve je manje umerenih godina ili su izuzetno sušne ili sa padavinama, te je proizvodnja pod otvorenim nebom sve nesigurnija, objašnjava Žrako Ilin profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
"Obzirom da nam je preko 40 odsto godina, u nekom referentom periodu, ekstremno sušnih sa deficitom padavina i visokim temperaturama 39-40 stepeni, a isto tako oko 30 odsto godina sa obilnim padavinama kada cela Vojvodina i Srbija pliva znači svega je 30 odsto prosečnih godina i treba ukazati profesionalnim proizvođačima, kolegama agronomima šta u tim uslovima obezbediti u proizvodnji kako bi ona bila racionalna", objašnjava Ilin.
Najčešći razlog zašto poljoprivrednici ne osiguravaju useve je nedostatak novca a donekle i nepoverenje. Ipak, mnogi među njima smatraju da je potreban odgovorniji pristup proizvodnji, jer gubici mogu biti veliki.
"Što se mog gazdinstva tiče kompletno je osigurano. Smatram to izuzetno bitnim jer rizik ne želim da osetim na svojim plećima. Koliko je to skupo ili jeftino o tome možemo pričati iz različitih uglova ali svi oni napredni poljoprivrednici I ljudi koji imaju dobre prinose smatram da im taj udeo u trošku nije značajan", kaže Vladimir Lazarov, poljoprivredsnik iz Omoljice.
"Za 1500-2000 dinara možete da osigurate hektar useva koji vam u bruto prihodu može doneti do 120.000 dinara za povrtarstvo je to mnogo više i do 250.000 dinara bruto prihod sa hektara. Za dve tri hiljade da rizikujete toliki novac", kaže Slavko Žuržulj, poljoprivrednik iz Pančeva.
Veća zaštita poljoprivredne proizvodnje čini se postaje neminovnost. Zainteresovanost, pre svega voćara, za podizanje protivgradnih mreža, ali i sistema za navodnjavanje postoji. U okviru pokrajinskih mera za podsticaj agrara poljoprivrednicima se nude i povoljni krediti između ostalog i za tu namenu.
"Tokom prošle godine mi smo 2,5 miliona evra kredita plasirali za podizanje protivgradnih mreža, ove godine je taj iznos uvećan i iznosi negde oko 3 milina evra, nadam se da će taj iznos biti plasiran", kaže Aleksandar Bogdanović, direktor pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede.
Osiguranje sopstvene proizvodnje nije trošak, već ulaganje u proizvodnju, a budućnost udruživanje poljoprivrednika kako bi smanjili rizike u poslovanju, kažu učesnici skupa. Cilj je zaštititi poljoprivrednu proizvodnju i opstati na tržištu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
