Izvor: B92, 26.Apr.2012, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemci prodaju naše maline kao svoje
Beograd -- Malina iz Srbije stiže u velikim količinama u Nemačku, ali je tamošnji potrošači ne prepoznaju kao srpsku već kao njihovu domaću.
Razlog je što malinu šaljemo u rinfuzu, tamo je samo upakuju i zalepe etiketu "Napravljeno u Nemačkoj".
"Čak 70 odsto agrarnih proizvoda koje Nemci uvezu iz Srbije su maline. Međutim, nigde na proizvodu u prodaji ne piše da je poreklom iz Srbije, Nemci to distribuiraju pod svojim brendom", kaže Aleksandar Ivkovac, ekonomski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << savetnik u našoj ambasadi.
Prema njegovim rečima, naš proizvod je neprepoznatljiv i mnoge firme u Nemačkoj misle da će zbog lošeg imidža koji srpski proizvodi imaju prodaja biti slaba.
"Ali, to nije tačno. Ko ne bi kupio kvalitetan proizvod po dobroj ceni? O toj problematici stalno izveštavamo nadležne, ali ništa se ne dešava", naglašava Ivkovac.
On podseća da i čačanska jabuka na pakovanju ima oznaku da je nemačka. "Nismo zaštitili proizvode kao što je, recimo, Grčka na vreme uradila sa maslinovim uljem. Naši proizvođači prodaju u rinfuzu i to je problem. Država bi trebalo da omogući jeftiniju logistiku, kako bismo upakovali proizvod i prodavali ga po većoj ceni", dodaje Ivkovac.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže da već neko vreme sluša o tom problemu i objašnjava da se "radi o percepciji nekih nemačkih kompanija koje rade sa srpskim i koje misle da je bolje da proizvod bude predstavljen kao 'Made in Germany'".
"Oni smatraju da bi oznaka da je proizvod srpski uticala na prodaju. To je direktna posledica onoga što se dešavalo 90-ih i delimično posle toga. Potreban je rad na poboljšanju i unapređenju imidža Srbije", naglašava Ćirić.
Prema njegovim rečima, i u drugim zemljama bilo je sličnih problema, ali su uglavnom rešeni. On smatra da bi poljoprivredni proizvođači trebalo više da sarađuju sa državom ili da se bolje organizuju kako bi pri izvozu imali bolju pregovaračku poziciju. Ćirić ne smatra da je u ovde reč o obmanjivanju tamošnjih potrošača. "Da mi u Srbiji uvozimo neku robu i pakujemo je da bi prodali kao proizvod više dodate vrednosti, isto bi bilo”, zaključuje Ćirić.
