Izvor: Politika, 05.Okt.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema smanjenja penzija
MMF je tražio reformu penzijskog sistema, a ne smanjenje penzija, kaže ministar Rasim Ljajić. – Gotovo deset odsto penzionera upravo čine oni kojima je država, a ne Fond PIO, obećala da će im isplaćivati penziju čiji je prosek iznad republičkog
Smanjenja penzija neće biti, jer od Srbije to niko nije tražio, tako da se o tome neće ni razgovarati tokom predstojeće posete misije Međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << monetarnog fonda, potvrdio je juče za „Politiku” Rasim Ljajić, republički ministar za rad i socijalnu politiku.
Ministar kaže da je od srpske strane zatraženo da se predloži način za smanjenje javne potrošnje i da se ide na reformu penzijskog sistema, jer je trenutni neodrživ. Već je formirana radna grupa za reformu ali će se prvi rezultati znati tek krajem godine, tvrdi Ljajić i dodaje da se pre toga ne može izaći pred MMF.
Ono što je u ovom času aktuelno jeste da Srbija do dolaska MMF-a sačini plan smanjenja zaposlenih u administraciji koji će biti prihvatljiv, kategoričan je ministar Ljajić.
Iako se na prvi pogled čini da je ovo dobra vest za milionsku penzionersku populaciju, ne može se reći da ohrabruju najave da će prinadležnosti ostati zamrznute do kraja 2010. godine, tim pre što sledeće novo usklađivanje (ako do nekih promena ne dođe) predstoji tek u aprilu 2011. godine.
– Bude li tako, penzije će nominalno biti iste dve i po godine – kaže Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, dodajući da je vlada pred Svetsku banku i MMF mogla da izađe s predlogom da se poveća stopa doprinosa koja trenutno iznosi 22 odsto i na taj način rastereti budžet iz kog se izdvaja bezmalo 45 odsto sredstava za isplatu penzija.
Grupa za reformu penzijskog sistema, kako se saznaje, trebalo bi za manje od 100 dana da kaže na koji način će se ubuduće obračunavati te prinadležnosti. Hoće li se usklađivati samo s troškovima života ili i sa zaradama i inflacijom, kakva je sudbina porodičnih penzija, da li će i kada doći do izjednačavanja starosne granice za muškarce i žene, kao i da li će se ubuduće prilikom odlaska u penziju u obzir uzimati sve godine radnog staža ili samo deset najboljih....
Primedbe koje stižu od eksperata Svetske banke tiču se i prevremenih penzija. Vilijam Dilindžer, ekspert Svetske banke, tvrdi da je problem penzijskog sistema velikim delom uzrokovan i time što se u Srbiji može otići u penziju pre napunjenih 65 godina starosti.
Prema njegovim podacima, samo 60 odsto penzionera koji ček primaju iz Fonda PIO zaposlenih imaju 65 godina ili više. Preostalih 40 do 45 odsto prima starosnu penziju, 32 procenta invalidsku, a 23 odsto boračku.
Marija Todorović, bivši član UO PIO fonda, kaže da se nova reforma PIO oslanja na iskustva austrijskog, švedskog, nemačkog i slovenačkog sistema koji između ostalog predviđaju izjednačavanje odlaska u penziju muškaraca i žena u 65 godini, ali tek 2033.
Iako nije za to da se u ovom času ide na izjednačavanje starosne granice, ona kaže da po tom osnovu treba očekivati da će žene i u Srbiji jednog dana odlaziti u penziju starije od 60 godina. Ali sumnja da iako to i bude usvojeno neće biti primenjivo pre 2020. godine.
Upitana kako je moguće da se eksperti Svetske banke pozivaju na to da prevremene penzije u velikoj meri opterećuju budžet, Todorovićeva kaže da je u Srbiji zvanično još 1994. godine ukinuto prevremeno penzionisanje, ali da Svetska banka misli na one koji su otišli u penziju zahvaljujući godinama radnog staža, a da pri tom nisu navršili i propisane godine starosti.
Međutim, većina je počinjala da radi vrlo rano i ljudi su ispunili uslove za penziju a da nisu imali i godine starosti. Ona ističe da to ubuduće neće biti čest slučaj, jer sve više mladih počinje da radi posle 30 godine..
Iz istih izvora stižu i tvrdnje da ušteda kod invalidskih penzija nema, jer su uslovi za penzionisanje sada više nego rigorozni. Invalidskih penzionera je trenutno za oko 15 odsto manje nego pre nekoliko godina.
Prema podacima PIO Fonda, zaključno s decembrom 2008. godine broj invalidskih penzionera se povećao za 13.408 i danas ih ima oko 360.000 u sva tri fonda, što znači da je od ukupnog broja penzionera gotovo svaki četvrti invalidski. A to je za deset procenata više od evropskog proseka.
Upućeni u problematiku penzijskog sistema se slažu da je obaveza svakog penzijskog fonda da obezbedi isplatu prinadležnosti po osnovu uplaćenih doprinosa.
Međutim, gubi se iz vida koliko para svakog meseca treba za one koji u Srbiji dobijaju penziju ali ne po standardnim uslovima već po specijalnim, nekadašnjim saveznim i republičkim propisima. A i to neko mora da plati.
Podaci pokazuju da gotovo deset odsto penzionera upravo čine oni kojima je država, a ne Fond PIO, obećala da će im isplaćivati penziju čiji je prosek iznad republičkog. A sve to ide iz iste kase.
Jasna Petrović
----------------------------------------------------------
Statistika
Po statističkim podacima, 23.037 pripadnika MUP-a prima penziju od oko 37.817 dinara, 17.000 učesnika NOR-a ima u proseku oko 26.258, dok učesnika NOR-a posle 1943. ima 60.000 i njihove prinadležnosti iznose oko 20.000 dinara. Onih koji primaju penziju kao korisnici penzije po posebnim uslovima ima oko 108.000.
Istovremeno, prosečna penzija iznosi 21.351 dinar i prima je oko 1,2 miliona penzionera.
[objavljeno: 06/10/2009]
Pogledaj vesti o: Rasim Ljajić
