Izvor: B92, 25.Apr.2011, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema kraja bahatosti države i gazda
Novi Sad -- Vlada Srbije donela je krajem protekle nedelje odluku o izdvajanju oko 25,5 milijardi dinara iz budžeta za povezivanje radnog staža za oko 100.000 radnika.
Povezivanje se odnosi na ona reduzeća koja su većinski u vlasništvu Srbije, i to za period od 1. januara 2004. do 31. decembra 2010. godine.
Međutim, broj radnika kojima poslodavci nisu redovno uplaćivali doprinose je trostruko veći.
Još je neizvesno da li će država pronaći novca da i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njima popuni "rupe” u stažu s obzirom na to da je sama kumovala tome da se oko 300.000 zaposlenih nađe u situaciji da im niti ide penzioni staž niti imaju zdravstveno osiguranje.
Velik im minimalac, a doprinose ne plaćaju
Poslodavci su upravo usaglašeni Socijalni sporazum, u okviru kojeg je i minimalna cena rada, uslovljavali nizom ustupaka koje država treba njima da učini da bi pristali da radnici u Srbiji dobiju nešto više od 17.000 dinara mesečno, i to od juna ove godine. Međutim, ni jednog jedinog trenutka niko od njih nije se setio da pomene koliko država čini njima i koliko je prethodnih godina iz budžeta otišlo novaca na povezivanje staža radnicima koje su ostavili s "rupama”. Jer, kada bi se "prebilo” ono što je država umesto poslodavaca prethodnih godina za radnike učinila, sasvim sigurno bi se došlo do računice da poslodavci treba bez ikakvih uslovljavanja odmah da pristanu na to da minimalac bude duplo veći. Ovako, svesni da ih država mazi i pazi jer je svaki privatnik danas dragocen, oni nastavljaju da uslovljavaju umesto da igraju po zakonskim pravilima igre, a ceh plaćaju radnici koji zavise ne samo od njihove dobre volje već i od raspoloženja države da im nakon nekoliko godina mučenja poveže staž, i to po najnižim doprinosima.
Naime, država je tolerisala višegodišnje izbegavanje poslodavaca da izvršavaju svoje zakonske obaveze i time ostavila radnike nezaštićene, i to na isti način kao što je činjeno i pre 2004. godine kada je povezan staž za više od decenije unazad.
Jer, o trošku države staž je povezan u dve dosadašnje akcije. Prvi put su "rupe" u stažu pokrivene onima kojima su poslodavci neredovno plaćali doprinose od 1991. do 2003. godine, drugi put je doneta odluka da se staž poveže od 2004. do 2009, ali ona nije u potpunosti realizovana, pogotovo u delu koji se odnosi na ona preduzeća čija je privatizacija propala i koja su se silom prilika vratila državi a ona još uvek ne zna šta će s njima.
Da zlo bude veće, u sva tri navrata povezivanja staža pokazalo se da je i sama država nesavestan gazda jer i ona onima kojima je gazda nije redovno uplaćivala doprinose pa su i oni došli u nepriliku da imaju "rupe" u stažu, iako im preduzeće nije još došlo na red za privatizaciju.
Upravo ovo sada najavljeno povezivanje staža odnosi se na sva privredna društva i ostale oblike organizovanja u kojima je država većinski vlasnik: državna preduzeća koja još nisu privatizovana, bolnice, škole, državnu upravu, komunalna preduzeća"
"Priznanje” država da će tek sada rešiti šestogodišnju muku svojih zaposlenih i najzad im uplatiti doprinose – i to kao i prethodna dva puta na minimalnu cenu rada – da bi deo njih mogao otići u zasluženu penziju, a svi oni zajedno imaju redovno overene zdravstvene knjižice, što je osnovni preduslov da bi mogli besplatno da se leče, još je jedan dokaz da ni ona nije mnogo bolja od privatnih gazda.
Jer, do sada su upravo iz vrha države stizale poruke da će nesavesne gazde biti naterane da izmiruju svoje zakonske obaveze i prema državi i prema radnicima, a onda se ispostavljalo da se to ipak ne može uraditi jer bi prva ona, kao najveći poslodavac u Srbiji, morala da izvršava ono što joj pripada pa tek onda na to primorala druge.
Drugim rečima, privatne gazde su iskoristile državni recept pa su i same izbegavale plaćanje doprinosa jer su dobro znale da za to neće biti kažnjene pošto ne čine ništa drugačije od onog ko postavlja pravila igre.
Tako se već godinama umesto parama privatnih gazda staž povezuje novcem iz iovako tankog i bednog srpskog budžeta, odnosno novcem svih poreskih obveznika koji ni na jedan način ne mogu naterati bilo koga da izvršava svoje zakonske obaveze.
Prethodnih godina čule su se najave da će se uvoditi "bele” i "crne” knjige poslodavca u kojima će biti objavljeni oni koji redovno izmiruju obaveze prema državi i radnicima kao i oni koji to ne čine. Međutim, dalje od najave nije se otišlo. Nedavno je iz Ministarstva ekonomije stigla najava da se priprema registar diskvalifikovanih vlasnika firmi.
Cilj je, kako je objašnjeno, da se spreče gazde koje unište neko preduzeće da osnuju novo, odnosno da se oni vlasnici i direktori koji su firme odveli u nelikvidnost ili stečaj spreče da otvore novo preduzeće u kojem neće savesno poslovati niti poštovati obaveze prema radnicima.
U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da bi to mogao biti dobar potez države, ali napominju da mora postojati nezavisno kontrolno telo koje će objektivno utvrditi da postoji namera gazde da uništi firmu, dodajući da ipak ni to ne bi rešilo problem uplate doprinosa.
Naime, smatraju da takvi vlasnici danas lako nalaze druge ljudi na čija imena osnivaju firme a u vremenu s ovoliko nezaposlenih to nije tako teško, a pogotovo nije teško prevariti radnike i ostaviti ih s "rupom" u stažu jer je većina njih spremna na to da radi pod bilo kakvim uslovima.
