Izvor: B92, 14.Jan.2010, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesan izlazak Srbije iz krize
Beograd -- Izlazak domaće ekonomije iz krize nije izvestan u narednim godinama, kažu ekonomisti i dodaju da su neophodne korenite reforme i smanjenje javne potrošnje.
Ekonomista Miladin Kovačević izjavio je da izlazak svetske ekonomije iz krize nije izvestan u narednom periodu i da je za duboke reforme potrebno najmanje tri godine.
"Izjave pojedinih svetskih političara koje se odnose na to da izlazimo iz krize, zato što je pokrenuta trgovina, što se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odigrao neki rast, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda, nisu dovoljni indikatori da bi se konstatovao izlazak iz krize, jer ona ima dubinski tektonske poremećaje", objasnio je Kovačević. Ti poremećaji se, kako je rekao, pre svega, nalaze u strukturi svetske ekonomije i trgovine i u regulativi finansijskog sektora i monetarnih politika.
Srbija, prema njegovoj oceni, ima svoje duboke tektonske uzroke krize, koji nisu posledica svetske finansijske krize, već je svetska finansijska kriza od polovine prošle godine proizvela kod nas platnobilansnu krizu.
On je istakao da je svetska kriza samo aktivirala posledice naših domaćih rizika koji su već bili akumulirani u jednom potrošačkom modelu ekonomije i dodao da bi se domaća ekonomska kriza pojavila i bez svetske finansijske krize.
Kovačević je napomenuo da naša zemlja ne može izaći iz krize bez izlaska svetske ekonomije iz krize, ali da to ne znači da ćemo mi izaći iz krize izlaskom sveta iz krize, ocenjujući da je u Srbiji neophodno sprovesti duboke reforme javnog sektora i transformaciju fiskalnog, poreskog, zdravstvenog i obrazovnog sistema.
Izlazak iz krize, prema njegovoj oceni, ne predstavlja povećanje plata, penzija i zaposlenih, već strateško opredeljenje za ulazak u reforme, održanje aranžmana sa MMF-om i pokretanje infrastrukturnih poslova i javnih radova.
Ekonomista Danilo Šuković je rekao da su sve ocene koje govore da Srbija izlazi iz krize preuranjene i ocenio da 2010. godina za Srbiju neće biti nimalo lakša nego što je bila 2009. "Ekonomska nauka nema pouzdan odgovor na to pitanje i za sada možemo samo da pratimo rezultate i na bazi njih da konstatujemo da ima blagog oporavka ili nema", rekao je Šuković.
Kada je u pitanju Srbija, Šuković smatra da poseban problem predstavlja to što je ona mala i nerazvijena zemlja i što nas je kriza zadesila u stanju kada naše ekonomske reforme nisu dale rezultate, što dodatno otežava izlazak iz krize.
Saradnik IZIT-a Saša Đogović ocenio je da se kriza u svetu i u kod nas sigurno neće završiti u našoj zemlji ni ove, niti sledeće godine. On je naglasio da će možda biti potreban neki petogodišnji plan da bi se izašlo iz krize, napominjući da je veliki broj zemalja, kao što su baltičke, mediteranske i pojedine zemlje centralne i istočne Evrope, veoma zadužen što dodatno otežava situaciju.
"Pitanje je kako će se kod njih dalje razvijati ekonomska situacija i kako će taj balon dalje da puca", rekao je Đogović i ukazao na važnost solidarnosti i saučestvovanja u rasporedjivanju tereta krize u Srbiji.
Stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) smatraju da je za izlazak srpske ekonomije iz krize neophodno napuštanje branjenja dosadašnje politike stabilnosti deviznog kursa, preko napuštanja rigorožnih pozicija kreditno-monetarne politike.
Prema njihovoj oceni, za izlazak Srbije iz krize neophodno je i ozbiljno smanjenje javne potrošnje kroz tansformacije javnih preduzeća i smanjenje administracije.
