Izvor: S media, 06.Nov.2009, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neefikasno sudstvo koči investicije
U Srbiji u proseku potrebno 500 dana da bi se sprovela jedna sudska izvršna odluka, pri čemu je stepen naplate u takvim izvršnim postupcima svega pet odsto.
U Srbiji u proseku potrebno 500 dana da bi se sprovela jedna sudska izvršna odluka, pri čemu je stepen naplate u takvim izvršnim postupcima svega pet odsto.
"Svedoci smo veoma neefikasnog izvršnog postupka", kaže sudija Vrhovnog suda Srbije Slobodan Spasić koji je predsednik Radne grupe Ministarstva pravde >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Srbije za izradu Nacrta zakona o izvršnom postupku.
Radna grupa upravo završava Nacrt zakona sa više novina, dodao je Spasić, objašnjavajući da je reč o izvršenju sudskih odluka u građanskim i privrednim sporovima.
Građani vode parnični postupak nekoliko, čak i desetinu godina, da bi potom i postupak izvršenja trajao više godina, ilustrovao je Spasić, koji smatra da se tako pravi parnica u toku parnice. Prema njegovim rečima, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je čak 11 odluka kojima je obavezao Srbiju na isplatu naknadu štete strankama u postupku, svojim državljanima, zbog odugovlačenja sprovođenja postupka.
Ističući da strani kapital i investicije traže pravnu sigurnost i efikasnost, Spasić je upozorio da neefikasan izvršni postupak sprečava njihov dolazak.
Stvorena je atmosfera da dužnik u izvršnom postupku namerno ne izvršava svoje ugovorom predviđene obaveze, pa čak i presude, jer je svestan da će izvršni postupak trajati više godina, pa će poverilac izgubiti svaki interes da sprovede svoje potraživanje u postupku izvršenja, predočio je
Spasić.
Na ovaj problem u Srbiji ukazala je i Evropska komisija, dodao je Spasić, napominjući da je i prema istraživanjima Svetske banke, koja takođe pomno prati situaciju, postupak izvršenja u Srbiji neefikasan.
Novi zakon o izvršnom postupku uvodi privatne izvršitelje
Kako je Spasić precizirao, Nacrt zakona o izvršnom postupku predviđa brojne novine, među kojima i uvođenje profesionalnog privatnog izvrštelja. Radna grupa je, na osnovu stranih iskustava, zaključila da se naplata tako povećava sa pet odsto na 40 odsto, ali je, prema rečima Spasića, odlučila da se paralelno zadrži i postojeći sudski sistem izvršitelja.
U 70 odsto zemalja Evropske unije (EU) uveden je profesionalni, privatni izvršitelj, paralelno ili kao jedini, dodao je Spasić, najavljujući da EU iduće godine počinje kampanju da se to uradi u svim zemljama i to kao jedini način izvršenja.
Prema objašnjenju Spasića, profesionalni izvršitelj, kao preduzetnik, naplaćuje se iz novca dobijenog prinudnom naplatom, po tarifi koju odredi ministar pravde. Radi se, kako je objasnio, o diplomiranim pravnicima sa licencom i radnim iskustvom dužim od tri godine u pravnoj struci.
Ozbiljnost problema izvršenja Spasić je ilustrovao i podatkom da Trgovinski sud u Beogradu, inače najveći takav na Balkanu, ima svega devet izvršitelja, od kojih svaki u proseku mesečno dobije 200 predmeta. S druge strane, kod Četrvtog opštinskog suda, koji je i izvršni, na svakog izvršitelja dolazi čak duplo više predmeta.
U takvoj situaciji, naglasio je Spasić, Radna grupa je u Nacrtu zakona o izvršnom postupku predvidela i skraćivanje rokova izvršenja, kao i brojne instrumente kako bi u toku vođenja sudskog postupka bila onemogućena odugovlačenja i zloupotrebe.
Unapredili smo, takođe, i zaštitu izvršnih poverilaca, kao i zaštitu izvršnih dužnika, dodao je Spasić, a vodili smo računa i o zaštiti interesa trećih lica u postupku.
Predviđena je i povećana odgovornost policije i drugih organa, ukoliko nisu spremni da dozvole asistencije koje traži sud prilikom izvršenja sudskih odluka, napomenuo je Spasić. Sud će moći da kazni i komandira policije koji odbije da pruži asistenciju sudu ili sudskom izvršitelju prilikom sprovođenja izvršenja, naglasio je Spasić, govoreći o novinama u Nacrtu zakona o izvršnom postupku.
