Izvor: Politika, 02.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne postoje dobri i loši kapitalisti
Nisam na strani moćnih ljudi u Srbiji, ko god oni bili, kazao Božo Drašković, rukovodilac projekta procene vrednosti imovine Luke Beograd, poredeći male akcionare sa „ljutim piljaricama”
Negodovanje akcionara Luke Beograd koji još od kraja 2005. godine protestuju kako su deonice mogli da prodaju za mnogo veće pare dr Božo Drašković iz Instituta ekonomskih nauka objašnjava poređenjem sa trgovinom na pijaci. To bi bilo isto, kaže on, kao kada bi posle suše i skoka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cena paradajza piljarica počela da proganja kupce i da im traži mnogo veći novac za robu koju je prodala pre mesec dana.
Iako se projekat kojim je rukovodio dr Drašković nebrojeno puta provlačio po štampi, prvi put posle dve i po godine ćutanja, on je tek juče odlučio da progovori. Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, u kome se Luka Beograd optužuje da ima monopol nad slobodnim gradskim građevinskim zemljištem, bio je povod da Drašković reaguje:
– Savet i mali akcionari se pozivaju na naš projekat samo u onom segmentu u kome im odgovara. Nas niko nije nazvao da pita čime smo se mi zapravo bavili. Nismo bili toliko ludi da se prihvatimo određivanja vrednosti akcija. To može samo tržište. Mi smo se bavili procenom vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme. To je ono što zajedničkim imenom može da se nazove neto imovina – istakao je Drašković.
Prema njegovim rečima, kao krajnji rezultat svog istraživanja, stručnjaci iz Instituta su dobili četiri sume, ali su se akcionari stalno pozivali na onu koja je njima najviše odgovarala. Naravno, najvišu.
Tačno je, kaže naš sagovornik, da je kapital na bazi procene vrednosti imovine 1. januara 2005. godine iznosio 7,38 milijardi dinara (odnosno 93 miliona evra), što podeljeno sa brojem akcija iznosi 1.730 dinara. Podsetimo, „Vorldfin”, iza koga, nezvanično, stoje Miroslav Mišković i Milan Beko, deonice je preuzeo po gotovo duplo nižoj ceni od 800 dinara. A procena prinosne vrednosti kapitala, odnosno kakve ekonomske efekte neka imovina može da donese, znatno se razlikuje od one za koju su se akcionari „uhvatili” i iznosi 1,46 milijardi dinara, što po akciji iznosi 342,24 dinara.
Drašković napominje da su krajem devedesetih mali akcionari u privatizaciji akcije kupovali po ceni od 300 dinara, a da to nigde javno nisu spomenuli. Takođe, računicom se preko knjigovodstvene vrednosti kapitala (2,1 milijarda dinara) dolazi do sume od 494,07 dinara koja se i našla u ponudi za preuzimanje.
– Akcionari takođe prećutkuju da je i ta suma „okrnjena”, jer su u septembru podelili dobit. To znači da je knjigovodstvena vrednost bila još manja – objasnio je Drašković.
Na pitanje da li je svestan da se iznošenjem ovakvih stavova stavlja na stranu možda najmoćnijih ljudi u Srbiji (Mišković i Beko) naš sagovornik odgovara negativno.
– Neutralan sam u ovoj priči, ne stojim na strani vlasnika, ko god oni bili. Zastupam stanovište slobodnog tržišta i zakone ponude i tražnje. Ako je tadašnja uprava javno u ponudi za preuzimanje savetovala akcionarima da sačekaju poslednji dan za prodaju akcija i ako su im objasnili da se knjigovodstvena vrednost razlikuje od procene vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme, onda tu niko nikoga nije prisilio ni na šta – kazao je Drašković i dodao da se „sit ismejao dok je čitao izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije”.
Iznenađuje ga, kaže, što članovi ovog vladinog tela „liju krokodilske suze” za liberalizmom, koji i sami zagovaraju.
– Istina je da su prećutali sume od 300, 342 i 494 dinara po akciji, a pozivali se samo na onu višu od 1.700 dinara. Kod nas važi stanovište da su strani investitori super, a da su domaći loši. Da razbijemo tu famu, sa stanovišta radnika koji žele višu platu: loši su i jedni i drugi. I ne kupuju oni preduzeća zarad dobra, već zarad profita – zaključio je Drašković.
A. Nikolić
[objavljeno: 03/03/2008]
