Izvor: Blic, 16.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne daju odmor, ne vraćaju radnu knjižicu
Osim što drže neprijavljene radnike, poslodavci u Srbiji Zakon o radu najčešće krše davanjem nezakonitih otkaza, nepoštovanjem kolektivnih i ugovora o radu, zloputrebom aneksa ugovora o radu, uskraćivanjem prava na godišnji odmor. Neki idu čak dotle da radnicima kojima je prestao radni odnos neće da vrate ni radnu knjižicu.
Zbog dobijanja otkaza inspekciji rada lane se javilo 876 radnika smatrajući da su bez radnog mesta ostali na nezakonit način. Inspekcija u ovakvim slučajevima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ukoliko je radnik već tužio poslodavca, izlazi na lice mesta da bi utvrdila da li je otkaz nezakonit i ako se ispostavi da jeste donosi rešenje o vraćanju radnika na posao sve dok sud kod koga je tužba ne donese pravosnažnu odluku.
Međutim, u Ujedinjenom granskom sindikatu „Nezavisnost" navode da poslodavci ovo ne poštuju.
- Poslodavci se vrlo često i ne obaziru na rešenje inspekcije pa su radnici prinuđeni da godinama čekaju na sudsku odluku, kaže za „Blic" Dragica Mišljenović, savetnik za zakonodavna i pravna pitanja pri UGS.
U pravnoj službi Saveza sindikata Beograda kažu da se srećnim može smatrati onaj radnik koji svoj radni spor završi za godinu dana. Jer, oni u u proseku traju tri godine, a kako navode u ovoj službi imaju i slučaj koji traje punih 11 godina. Njima se, prema rečima Gordane Stanković, šefa ove službe najčešće javljaju zbog problema oko potpisivanja aneksa ugovora o radu.
- Aneksom se zaposlenima često ponude uslovi koji njima nikako ne odgovaraju najčešće drugo, neodgovarajuće ili slabije plaćeno radno mesto . Takvih slučajeva najviše imamo u privatizovanim firmama. Radnici se tako dovode u situaciju ili da aneks ne potpišu i tako zarade otkaz ili da sami zbog neodgovarajućih novih uslova koji su im dati, otkaz daju sami.
Koliko su poslodavci maštoviti u kršenju radničkih prava pokazuje i praksa da neki od njih zaposlenima kojima iz raznih razloga prestane radni odnos neće da vrate radnu knjižicu. Time se zapravo najčešće i želi zataškati činjenica da doprinosi nisu uplaćeni. Iako zakon propisuje minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora događa se da radnici iskoriste recimo samo sedam ili 10 dana odmora.
